Време свеопште оружане модернизације

САД разматрају 2020. годину као важан датум у процесу промене конфигурације свог глобалног војног присуства. Између осталог 2012. године тадашњи министар одбране САД Леон Панета на конференцији о проблемима безбедности у Сингапуру изјавио је да до 2020. године на Тихом океану ће бити концентрисано 60% америчких поморских снага, између осталог 6 носача авиона, као и велики део бродова и подморница.

2020. година је такође значајан датум за руске и кинеске оружане снаге. До 2020. године у део савременог наоружања у руској армији ће бити доведен до 70%. До тада Кина намерава да постигне важне резултате у реализацији програма модернизације своје армије.

Русија је почела да обнавља наоружање 2008. године, када су били нагло увећани трошкови за куповину новог оружја. За 5 година удео савременог наоружања у руској армији је скочио са 6% до 16%. Сада руске оружане снаге углавном користе оружје које је произведено у последњих 5-10 година постојања СССР.

До 2020. године Русија ће тежити да замени постојећи парк ловаца Су-27 и МиГ-29 авионима Су-35С, Су-30СМ, као и авионима пете генерације ПАК ФА. На место ударних авиона Су-24 доћи ће бомбардери Су-34. Постојећа техника копнених трупа ће бити замењена са три вишенаменске бојеве платформе: тешком (Армата), средњом (Курганец-25) и лаком (Бумеранг). ПВО ће бити представљена комплексима С-400 и С-500. Осим тога, све ракетне бригаде копнених трупа ће бити опремљене новим комплексима Искандер.

Истискивање совјетског оружја новим руским ће се отегнути на више од десет година. Замена борбених бродова ће се вршити најспорије: по свему судећи, флота до краја није одредила своје захтеве према индустрији. Пројекат новог носача авиона се налази у стадијуму разматрања, као и пројекат тешког разарача са новим комплексима ПВО и полифункционалним системом управљања оружјем, попут америчког Иџиса. Напротив, изградњи подводне флоте се поклања приоритетна пажња. При томе значајни део нових нуклеарних подморница са крстарећим ракетама Јасен и атомским ракетним подморницама Бореј ће бити упућен у Тихи океан.

Руски програм модернизације по својој динамици делимично подсећа на кинески програм модернизације са закашњењем на 10-15 година. Максимални квантитативни ниво производње тешког наоружања у Кини био је постигнут у првој половини 70-их. Од краја 70-их до средине 90-их била је забележена пробалија у количини произведеног оружја. Н акрају чак почетком 2000-их кинеска армија је била опремљена у многоме техником произведеном у време хладног рата.

Значајни је удео ове технике сада. На пример, старе балистичке ракете ДФ-4, ДФ-5 до данас остају важна компонента кинеских стратешких нуклеарних снага. Без обзира на све кинеске војно-техничке успехе, замена ових застарелих система разрађених пре 40 година изазива тешкоће. Армије морају да врше специјална истраживања за продужетак њиховог рока службе за више од 20 година у поређењу са првобитно утврђеним роком. Заслужне ветеране ракетних трупа који су читавог живота сервисирали ове гломазне системе моле да остану у служби после пензије, пошто немају киме да их замене.

Последњи ловци Ј-6 су били изведени из састава кинеског ратног ваздухопловства тек 2010. године, а ловци нове генерације Ј-7 користе се до сада. У армији број старих тенкова типа 59, 79 до данас премашује број нових типа 96 и типа 99. У наоружању остаје на хиљаде артиљеријских оруђа совјетских пројеката 50-их година. Замена читавог великог војно-техничог наслеђа старе епохе врши се активно. При томе 2020. година у Кини се разматра као нека граница када ће бити постигнути битни резултати у модернизацији оружаних снага.

Василиј Кашин,