Русија и ЕУ: бити или не бити визном режиму?

Питање укидања виза између Русије и ЕУ остаје отворено. Захтев РФ о преласку на безвизни поредак путовања лица са службеним пасошима изазива забирнутост ЕУ. Руководилац Директората за унутрашње послове Европске комисије Стефано Мансервизи сматра да проблем захтева додатно разматрање.

По мишљењу Мансервизија, данас у Русији службене пасоше има превелик број људи – око 180 хиљада. У вези са тим он сматра да одређене категорије наших грађана таквог права теба да буду лишене.

- Потребно је одредити да је циљ лица које поседује пасош да у нормалном режиму ради свој посао. А ако говоримо о руским војницима који сада раде у земљама ЗНД, они испадају из ове категорије. Исто као и сарадници државних компанија. Наш задатак није у томе да се дође до неког конкретног броја, наш задатак је да се осигурају путовања без проблема за оне којима је то неопходно.

Ипак политиколог Сергеј Михејев је убеђен да слично понашање ЕУ није више него игра, при томе по правилима повољним Европи.

- У ствари ЕУ уоште не би хтела укидање визног режима са Русијом. И то је сасвим очигледно. Али она је спремна за нека симболична попуштања, на пример, на ублажавање режима врло уским категоријама грађана. Мислим да то није ништа друго до игра. У целини ЕУ не жели да укиде визе, али како не би могла да се криви за тако бескомпромисни став, чини симболичне кораке у сусрет, при томе са великим бројем ограничења.

Стефано Мансервизи је истакао да је за коначно решење питања за обе земље потребно да постигну споразум о 4 основна блока: заштићеност докумената грађана који путују у иностранство, информациона размена међу пограничним структурама с обе стране, борба против корупције и поштовање људских права.

Може се претпоставити да решење проблема у извесној мери кочи обиље бирократских процедура у ЕУ. Међутим заменик директора Центра за политичку коњуктуру Русије Алексеј Зудин сматра да је узрок у другом:

- Мислим да је узрок у томе да се очува диференцирани, а у ствари дискриминациони режим у погледу Русије, који врши како инструменталне, тако и смиболичне функције. Русија за њих представља земљу која се фактички не разматра као равноправни партнер. То је очување дискриминације у новм облику и на новом нивоу. Мислим да ће се питање виза још дуго отезати.

Са друге стране, није искључено да слични став европских политичара није ништа друго до страх од одговорности. Како је приметио Стефано Мансервизи, у датој ситуацији не треба журити како се касније не би убирали плодови исхитрених одлука.

Григориј Миљенин,