Блискоисточни џокер

Развој ситауције у Сирији учино је практично немогућим очување тероторијалне целовитости ове земље, пше турски лист Заман. Близак је распаду и суседни Ирак, којим управља влада „шиитског диктатора“ Нурија ал Маликија. Аутор чланка не искључује да ситауција у обе земље може да доведе до уједињавања ирасчких Курда са сиријским Курдима. Моугће је стварање и других нових регионалних формација које би објединиле на пример ирачке суните из провинције Анбар и њихову сириску браћу по вери.

Заиста, ситуација у Ираку не дозвољава да се говори о стабилном државном јединству. Курдистан већ води фактички независну делатност у односу на Багдад, како политичку, тако и економску. Нафтоносна Басра, насељена шиитима, не крије тежњу да формира Конфедерацију Југа Ирака са још три провинције. У провинцији Анбар која се граничи са Сиријом активизирали су се одреди Ал-Каиде у Ираку који заједно са сиријским екстремистима фактички контролишу границу.

У Сирији је слика још компликованија. Многобројне религиозне заједнице често су помешане. И врло је тешко замислити да ове општине могу некако да се поделе и да створе самосталне алавитске, друске, хришчанске државе. Ако се говори о сиријским курдима, којима су САД обећале испоруку оружја ради заштите од исламиста, оне су много слабије од ирачких Курда и тешко да уопште могу да егизистирају самостално.

Тешко да неко од уцијаних фактора подржава у том експлозивном рекону било какве интеграционе процесе, који крше успостављене границе, сматра експерт за Исток Сергеј Демиденко.

- Сиријски Курди и ирачки Курди тешко да ће се ујединити. Зато што се данас не може говорити о јединству курдског народа као таквог, Постоје четири курдска народа – то су турски Курди, ирански, ирачки, сиријски. Они имају апсолутно различите лидере, разне организације и политичке платформе. Идеја формирања јединственог Курдистана је више мит. Ирачки Курди ни са ким не планирају да деле своју нафту, никога не желе да издржавају ни да бране. Што се тиче обједињења сиријских сунита и ирачких сунита, то је још компликованије. Ако говоримо о провинцији Анбар, она је у већем делу шиитска, а не сунитска. То је урпаво она зона мештовите насељености. То као прво, као друго, сунити немају јединствену политичку платформу, нема јединствене религизоне платформе, нема заједничких лидера, нема ничег заједничког.

Скоро све државе региона у њиховом актуелном облику су настале после Првог светског рата и не на основу унутрашњих импулса, већ због распада Османске империје и жестоке спољне експанзије од стране европљана, подсећа експерт Института за Блиски Исток професор Григориј Косач. То значи да су границе биле спроведене не у складу са географијом насељености појединог етноса, већ у директној зависности од интереса великих сила тог доба.

Сада нико не планира да прекраја границе Блиског Истока, зато што је то превише скупо у свакком смислу. Никакви центри утицаја изузев можда Саудијске Арабије и Катара неће се на то одлучити. А највероватније неће ни они, зато што ако започне прекрајање Сирије и Ирака, на реду ће се наћи сама Саудијска Арабија.

Никита Сорокин,