Спас Кипра: Брисел промашио?

Кипар је за сада спасен. Под таквим насловом сајт немачке радиотелевизије АRD саопштио је да су у Бриселу министри 17 земаља зоне евра потписали прелиминарни споразум који ће осигурати издвајање финансијске помоћи у висини од 10 милијарди евра острвској држани на ивици банкротства.

Ограда «за сада» употребљена је зато што достигнути споразум треба да буде одобрен у парламентима одговарајућих земаља. Али за опрезност у оценама потписаног документа постоје и други разлози.

Дискусија у Бриселу, у којој су поред председника Кипра Никоса Анастасиадиса чествовали шефови Европског савета, Европске комисије, ЕЦБ, Еврогрупе и ММФ, била је напета и драматична. У извесном тренутку председник Кипра је већ припретио да ће иступити из зоне евра. Али на крају, према достигнутом споразуму, у замену за поомоћ острво ће смањити размере свог банкарског сектора и отписати значајни део (по неким подацима до 40%) великих депозита у две највеће банке – Банци Кипра и Лаики. У другој од њих, осим тога, биће спроведена реорганизација. Улагачи депозита испод сот хиљада евра неће пострадати.

Ипак аналитичари не журе са радосним оценама. Већина се слаже да ће бриселски договор задуго поткопати поверење према кипарским банкама, одузевши му статус регионалног финансијског центра. И не ради се само о реалној штети по имиџ коју ће претрпети Кипар. Аналитичари скрећу пажњу на то да независно од варијанти за решење проблема острва, морални губитак у очима како великих инвеститора, тако и обичних грађана, поднеће сама јединствена Европа.

Да скреномо пажњу на још једну додатну нијансу. Ових дана европски медији, позивајући се на немачки Ханделсблат, цитирају изводе из затвореног реферата шефа немачке обавештајне службе BND Герхарда Шиндлера о постојању великих руских улога у кипарским банкама. По његовим речима, није сав овај новац прљав, али већи де оби требало уврстити у ову категорију.

У обавештајној служби требало би да се руководе не претпоставкама, већ конкретним чињеницама. Између осталог, један од експерата Интернет-листа Лента.Ру који је пожелео да остане анониман, изразио је мишљење о томе да по његовим речима велики део поштених немачких биргера бави се на Кипру управо избегавањем пореза, и немачких улога на острву је исто толико колико и руских. 49% Немаца, како пише недељник Шпигл, позивајући се на податке једног од анкетирања, забринуто је данас за судбину својих улога. А поводом руског новца порофесор Високе школе економије Иван Родионов се изјаснио у разговору за Глас Русије без увијања.

- Који ће глупак држати велике паре, при томе оне које не раде, на Кипру у виду депозита? А са друге стране, опет, који ће глупак држати новац који ради у банци са европском каматом? Она је крајње ниска и непривлачна.

Може се наравно спорити чијег је новца на Кипру више. Али немачки колега Родионова, професор Бременског универзитета Рудолф Хикел не своди све само на острвску државу.

- Због грешака у стратегији превладавања кризе кипарски проблем је прерастао у системски. И сада је хитан задатак исправљање грешака. Рецимо, сада су већ немачки улагачи почели да се плаше неће ли се њима десити исто.

У светлу догађаја могуће је, парафразирајући Киплинга, поставити питање: није ли погрешио европски „вођа чопора“ када је приморао Кипар да прихвати ризичну операцију са улозима која не гарантује опоравак?

Олег Севергин,