У Москви преминуо истакнути руски писац, добитник Нобелове награде за књижевност Александар Солжењицин

Он свега пола године није доживео до свог 90. родјендана. Детаљније о томе у прилогу Вјачеслава Соловјова.
Александар Солжењицин се прочуо широм света захваљујући својим књижевним делима у којима је покренуо најакутније политичке теме. А тежак животни пут почео је још на фронту као командант артиљеријске батерије. Тамо је 1945. године био ухапшен и осудјен на 8 година логоровања за критиковање Стаљиновог режима. Након рехабилитације почео да се бави књижевничком делатношћу заснованом на успоменама о логоровању и каснијем прогонству. Истина, у тадашњем Совјетском Савезу било је објављено само неколико краћих прича. Затим су пишчева дела излазила у тзв. „самоиздату“ и иностранству. 1960-их година Александар Солжењицин је почео рад на својој најчувенијој књизи, енциклопедији логорашког живота „Архипелаг ГУЛАГ“. 1970. Додељена му је Нобелова награда за књижевност, а кроз 4 године, у вези са изласком 1. тома дела „Архипелаг ГУЛАГ“ на Западу, био је протеран из СССР-а. Живео је у изгнанству дуге 2 деценије, а затим се тријумфално вратио већ у нову Русију, где је непрекидно радио до последњег дана живота.
„Надам се да ће се моји историјски материјали, слике живота и лица из немилосрдних и немирних година које је доживела наша земља уврежити у главама мојих сународника. Ово горко домаће искуство ће нас упозорити и одвратити од погубних грешака“.
Последњих година и дана живота књижевника присећа се његова супруга Натаља Солжењицина
„Александар Солжењицин никада није очекивао да ће живот тако дуго трајати. Бог му је дао више година иако је одавно био спреман да ће се живот сваког дана завршити. Његова мајка је умрла у 49., а отац у 26. години. Зато је на сваки дан реаговао са извесним чудјењем. Осећао се према годинама, тј. доста лоше, али свакодневно је радио. Александар Солжењицин се никада није бојао смрти, веома светло се односио према њој“.
Већ сада се може сигурно рећи да Александар Солжењицин није само класик и да његово преминуће није само смрт књижевног великана. То је крај епохе сећање на коју је остало у његовим уистину енциклопедијским делима. Земља и свет одају пошту истакнутом писцу, једном од највећих синова Русије.