Русија и Запад опречно о 17. марту, извештај УН и даље тајна

Савет безбедности Уједињених нација остао је дубоко подељен и, чини се, горко посвађан по свим питањима које се тичу развоја ситуације на Косову, што је у среду увече резултирало и потпуно опречним погледима Русије и Запада на мартовске нереде у Косовској Митровици.

Формалне консултације сазване како би амбасадори петнаесточланог тела светске организације добили прилику да дискутују о налазима истражног тима који је предводио угандски дипломата Франсис Секанди показале су, по ко зна који пут у последњих годину дана, да велике силе немају начина да премосте разлике у ставовима око косовске кризе.

Полиција УНМИК-а упала је 17. марта у зграду Окружног суда у Митровици, коју су неколико дана раније окупирали Срби, бивши правосудни радници, захтевајући да буду враћени на посао. У серији инцидената који су уследили погинуо је украјински полицајац, а повређено је више од 150 особа, 64 полицајца УНМИК-а, 24 припадника Кфора и око 70 српских демонстраната.

Извештај Секандијевог истражног тима, који је комплетиран пре више од два месеца, ни овај пут није подељен амбасадорима најмоћнијег тела светске организације, иако су се и Русија и запад начелно сложили да би јавно објаљивање документа био најбољи потез. Одлуку да ли ће и у којој форми извештај бити објављен донеће секретаријат УН, односно први човек светске организације Бан Ки-мун.

„Апсолутно је јасно да је одлука о упаду у суд била погрешна...Челницу УНМИК-а морали су да покажу више стрпљења пре свега јер је било јасно да има напретка у разговорима између УНМИК-а и демонстраната," рекао је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин после консултација.

Британска представница на седници Савета безбедности, Карен Пирс је, међутим, оптужила српске „екстремисте за унапред смишљену акцију која би точак историје требала вратити у 1999. годину."

„Они су тражили начин да отворе врата мекој подели Косова," рекла је Пирсова, очигледно незадовољна резултатима истраге коју је извео посебан тим именован на затхев Русије и Србије од генералног секретара УН Бан Ки-муна.

Пирсова је, истовремено, похвалила потезе које су повукли тадашњи шеф УНМИК-а Јоахим Рикер и његов заменик Лоренс Росин, рекавши да су та двојица дипломата у тешким тренуцима донели одговарајуће одлуке.

Чуркин је, пак, позвао генералног секретара УН да санкционише „неодговорно и провокативно понашање" Росина, који је и у извештају Секандијевог тима означен као главни мозак операције која се неславно завршила.

Дипломати на Ист Риверу, који су присуствовали „брифинзима" које је током последњих недељу дана одржао заменик генералног секретара УН Едмунд Муле, рекли су за РТС Онлајн да је Секандијев тим дошао до закључка да су Росин и Рикер „не претерано мудру" акцију преузимања контроле над зградом локалног суда наредили у зао час и на основу танких обавештајних података, али у оквирима мандата мисије светске организације на Косову.

„Акције УНМИК-а које су претходиле 17. марту нису биле избалансиране, а у дану током којег је избило насиље УНМИК није обезбедио одговарајућу медицинску подршку... УНМИК је, ипак, деловао у оквиру свог мандата", наводи се у Секандијевом извештају.

Истовремено, Рикер и Росин укорени су и због „игнорисања" упутстава добијених из њујоршког седишта УН, обзиром да је акција покренута у недењама које су уследиле након што су косовски Албанци, једнострано, прогласили независност, што тамошњи Срби нису прихватили.

Русија је још раније оптужила светску организацију оптужила за „шминкање" извештаја и безразложно одуговлачење његовог објављивања.

Пуних пет месеци од тих инцидената, суд у северном делу Косовске Митровице још увек не ради.

Истрага је покренута на захтев власти у Београду, које су тражиле да се испитају околности које су пратије доношење одлуке да полиција УНМИК-а, свом снагом, упадне у суштински безначајну зграду суда у Митровици и покрене талас шокантних инцидената и раскол у самом врху мисије УН на Косову.

Одмах после таласа насиља оставке су генералном секретару понудили и Рикер и Росин, али и регионални администратор Џерард Галучи, који се још увек налази на истој функцији, обзиром да је све време упозоравао претпостављене на могуће последице полицијске операције.

Како наводе западни дипломати у Приштини, Рикер и Росин су одобрили упад полицајаца после озбиљног притиска челника косовских власти, који су међународне званичнике „изазвали" да покажу чврстину у решавању те кризе.

„Секретаријат УН је спровео независну истрагу, али из неког разлога дуже времена није одлучивао да обавести о њеним резултатима заинтересоване стране, између осталог и чланице Савета безбедности УН", рекао је раније Чуркин, оптужујући Росина да је "сигнал за спровођење такве акције Росин добио не из УН, већ са другог места".

Шеф српске дипломатије поздравио је резултате извештаја наводећи да ће тај документ у будућности представљати озбиљно упозорење свим будућим представницима међународне заједнице, пре него што пожеле да се упусте у сличне авантуре.

Некадашњи премијер Косова и градоначелник јужног, албанског дела Косовске Митровице Бајрам Реџепи је, међутим оценио да Секандијев извештај „амнестира екстремисте".