Криза поткопала веру европљана у ЕУ

Главни закључак стручњака једног од водећих америчких социолошких института Pew Research Center гласи: у Европи јача неверица у будућност европске интеграције.

Према подацима експерата, број оних који верују пројекту ЕУ у последњих годину дана смањио се са 60% до 45%. Дуготрајна економска криза створила је у Европи центрипеталне силе које доводе до све већег разилажења у погледима европских партнера. Током последњих 50 година политичари су покушали да обједине блок, мада на крају ови покушаји су довели само до још веће разједињености и потпуно су дискредитовали европски пројекат у очима становништва, подвлачи се у реферату.

Развој ситуације у зони евра очигледно је показао да механизми које је израдила ЕУ уопште нису гаранција од жестоке финансијске кризе. Шта више, дати механизми слабо помажу у превладавању кризе. Ванредно мешање Брисела у ситуацију на Кипру „у ручном режиму“ показало је да преживљавање зоне евра у њеном актуелном облику зависи не толико од интеграционих механизама, колико од Немачке. А немачког новца и пореских обвезника нема довољно за све – подсетио је Глас Русије шеф катедре за међународну економију Високе школе економије Леонид Григорјев. На крају за Кипар је био изабран пут не толико спаса, колико директног кажњавања. А од тога вероватноћа нових потреса у читавој Европи само се увећава.

- Вероватноћа банкарских паника много се увећала. Сада ако се у некој земљи дешава бар некаква банкарска криза, новац ће почети да се креће из земље у земљу. Укупна штета од операције за спас Кипра коју је спровела ЕУ састоји се управо у томе што она погоршава општу банкарску атмосферу у Европи и омета излазак ЕУ из кризе у целини.

У вези са тим карактеристичан је, како су одредили експерти Pew Research Center, однос европљана према тези да европска интеграција јача европску економију. 2012. године са њом се слагало 34% анкетираних. Ове године овај показатељ је пао на 28%. Индикативно је да је највећи број економских еврооптимиста – 54%, фиксиран управо у Немачкој која, како сматрају многи експерти, добија финансијске и политичке олакшице од европске кризе. А у Грчкоји и Италији број присталица европских интеграција као средства за решавање социјално-економских проблема земље износи тренутно само 11%.

Оптимизам европљанима не уливају ни спорови међу водећим европским факторима кои се настављају поводом антикризних стратегија. То се тиче у првом реду Немачке и Француске, које се придржавају разних мишљења поводом, између осталог, увођења у дејства и овлашћења јединственог банкарског регулатора, формираног на основу Европске Централне банке. Париз сматра да је неопходно покренути овај механизам што је могуће пре. Берлин инсистира да пре тога треба активизирати процесе политичке интеграције како би земље зоне евра поштовале већ усвојене у ЕУ одлуке и норме.

У среду 15. маја главна вест на европским тржиштима фондова постали су неочекивано слаби показатељи за Немачку. Индекс очекивања инвеститора и аналитичара у погледу немачке економије у наредних 6 месеци (такозвани индекс поверења истраживачког индтитута ZEW) скочио је у мају свега за 0,1 поен са 36,3 до 36,4 поена. Експерти су претпостављали његов скок до 40 поена. Тако да се криза поверења према ЕУ види не само у умовима европљана, већ и у сувим статистичким прегледима.

Петар Искендеров,