Арктички савет именовао посматраче

Арктичке земље намеравају да сарађују по питањима спречавања изливања нафте на Арктику. Одговарајући споразум потписали су министри иностраних послова Арктичког савета у шведском граду Кируна. При томе састав организације био је значајно проширен. Кина, Индија, Италија, Јапан, Јужна Кореја и Сингапур су добили статус дражва-посматрача.

Арктички регион већ је постао део глобалне политике. Сваки пут када политичари говоре о том региону, нафтне комапније рачунају могући профит. Арктички епиконтинентални појас је велики регион нафте и гаса. Узимајући у обзир топљење ледова пут из Азије у Европу преко Северног Леденог океана испоставља се два пута краћи него преко Суцеског канала. Ипак осам арктичких земаља (Русија, САД, Канада, Данска, Исланд, Норвешка, Финска, Шведска) уверене су да освајање ресурса региона треба да буде безболно са тачке гледишта екологије. Усвојени документ за чланове Савета постао је правно обавезујући, истакао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

- Споразум о сарадњи у сфери спремности да се реагује на загађења мора нафтом у Арктику још једно је сведочанство високе одговорности арктичких држава за стање ствари у региону. На реду је припрема споразума о спречавању изливања нафте у мору.

Мали град Кируна иза северног поларника врло је карактеристично место за арктичку дискусију. Учеснике заседања дочекала је густа магла, која је створила одређене тешкоће за пилоте приликом слетања. А у околини града још увек је снег. Очигледно да представници арктичких земаља треба да навикну на сурове услове. Тако да је било планирано да се греју жарким дискусијама.