Резултати двадесетогодишње делатности Хашког трибунала

Међународни трибунал за бившу Југославију у Хагу обележава свој 20-годишњи јубилеј. Руским правник, експерт за међународно право Александар Мезјајев коментарише резултате делатности Хашког суда за протеклих 20 година.

- Као прво хтео бих да честитам Међународном трибуналу за бившу Југославију његов неславни јубилеј. Један од главних резултата његове делатности јесте чињеница да за ове године сарадници овог судског органа нису успели да смисле оправдање за његово формирање. Између осталог, неке земље су директно говориле о томе да за то нема никаквих правних основа. Ипак, решили су да га подрже политички. То су на пример Кина и Бразил. Неке су се позивале на члан 41 СБ УН који каже да СБ може да формира помоћне органе за испуњавање својих функција. Али он је фактички непримењив, зато што судски орган не може да буде помоћни. Уз то СБ УН нема судске функције.

Резимирајући друге резултате делатности Међународног трибунала можемо да се сетимо колико су Срба убиле ове судије. Први је био генерал Ђорђе Ђукић. Он је већ боловао од рака, и умро је четири месеца после хапшења. Овде много тога може да се пита: како може да се ухапси болестан човек? А касније се испоставило да је то омиљена тактика трибунала. Списак србских жртава овог суда је огроман. Још је већи списак оних који су добили доживотну казну или прилично дуг рок. То су такође жртве Међународног трибунала, зато што је већина осуђена незаконито. На пример, судија Ори, који се специјализује на осуђивању Срба, толико мајсторски фалсификује доказе да о томе треба посебно причати. На пример, приликом оглашавања пресуде бившем председнику парламента Републике Српске оне је навео изјаву: „сада нам предстоји етничка подела на лицу места“, која је тобоже доказивала да Крајишник планира геноцид. Али Ори је одлично знао да је цитат из говора Крајишника после потписивања мировног плана Хосеа Кутиљера, познатог португалског дипломае. Овај план је управо подразумевао поделу етничких заједница на лицу места. Судије не само да не могу да осуде законито, већ се и диче тиме што раде, отворено фалсификујући доказе.

И последње: Трибунал је постао локомотива међународних судова за разарање међународног права који су се појавили касније и који сада стварају репресивно право. Тако да је јубилеј неславан. И без обзира на то што Трибунал завршава рад после разматрања свих случајева, још се ствара и Међународни резидуални механизам за кривичне судове . И то нису два различита судска органа, пошто и председник и секретар оба суда су исти људи. Тако да прекиду делатности Међународног трибунала за бившу Југославију и формирању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове видим некакаво лукаво ругање. Такве резултате могу да означим поводом јубилеја Хашког трибунала.