Бактерије или антибиотици: борба се наставља

Научни тим са Универзитета Пенсилваније (САД) саопштио је о стварању принципијелно новог антибиотика. Он не изазива резистентност бактерија, а ефикасност му је сто и више пута већа од препарата који се данас користе. Да ли ће за човечанство заувек отићи у заборав инфективна обољења захваљујући примени новог лека, о томе се дискутује у академским круговима.

Проблем резистентности микроорганизама према антибиотицима један је од најосновнијих у данашњој медицини. Након појаве 40-тих година прошлог века антибиотика, лекари су сматрали да је нађено ефикасно средство борбе против инфекција. Међутим убрзо се испоставило, да бактерије успешно одолевају медикаментозну баријеру: мутирају и постају нерањиви за познате препарате. Започело је трагање за новим путевима борбе против узрочника болести.

Научници Универзитета Пенсилваније узели су као основ откриће, које је направио вођа тима Кенет Кајлер 1996. године. Тада је открио раније непознат, карактеристичан искључиво за бактерије, заштитни механизам у процесу биосинтезе беланчевине. Од тада су, Кајлер и његова екипа радили на потрази за молекулама, које су у стању да „провале“ ову заштиту и да на тај начин да зауставе производњу бактеријалних беланчевина. Тестирали су на Еширехија коли 663 хиљаде различитих молекула, - одабрали су 46, које најефикасније блокирају процес множења микроба. Једна међу њима, како изјављују научници, сто пута је ефикаснија у борби против микробактерија туберкулозе, и такође има способност да уклања узрочнике антракса и дизентерије.

Стручњаци међутим сматрају да је преурањено за изјаве ове врсте, ако се полази само лабораторијских експеримената. Професор катедре клиничке терапије Московске медицинске академије Сеченова, Сергеј Јаковљев каже.

- Сви претходни покушаји стварања таквих једињења, нажалост остали су на нивоу експерименталних истраживања. Прилаз проблему је потенцијално интересантан. Али све зависи од тога, да ли ће они успети да нађу једињење, као прво које није токсично за човека, као друго,- које би реално имало антимикробску активност на клиничким издвојеним културама, а не само током експеримената са ћелијама. Уколико се у томе успе, онда се може говорити о некој перспективи.

Али се чак тада не може тврдити, да бактерије неће постати стабилне на нове антибиотике. Оне су доказали своју издржљивост и „лукавост“. Обично протиче неколико година, и резистентност према препарату суочава се са проблемом, истиче доцент катедре унутрашњих обољења Новосибирског државног медицинског универзитета Владислав Митрохин.

- Потребна су клиничка испитивања ових антибиотика. Када добијемо резултате испитивања клиничке ефикасности, онда можемо говорити колико су ефикасни нови механизми деловања препарата. Тренутно резултата нема. Али то, да постоји нешто ново - већ је само по себи пријатно сазнање, јер количина антибиотика, који се разрађују задњих година нагло је пала.

Треба навести, да је то у задње време већ друга изјава о открићу нове врсте антибиотика. У априлу, о стварању новог антибиотика, који не изазива привикавање код бактерија, саопштили су научници из Рокфелеровског универзитета у Њујорку.

Наталија Коваленко,