Бранко Радун: “Мунзе конза” или поуке Земуна

Прва чињеница ових избора је тријумф напредњака који задобијају натполовичну, рекли би смо референдумску подршку што говори о даљем тренду раста подршке коју уживају у јавности. Очигледно је да ни косовски преговори који су довели у ћорсокак и Србију и Србе са Косова нису негативно утицали на рејтинг СНС (па и СПС). То може да се објасни тиме што је јавност прихватила бриселски споразум као изнуђено решење на које је ова власт мање више морала пристати под притисцима и уценама Запада. Стога се кривац за прихватање сецесије кроз сам формат преговора “Тачи – Дачић” не види у премијеру и влади већ у Западу који наставља са својом стратегијом слабљења и понижавања Србије. Пре свега изузетно висок резултат напредњака је пре свега резултат кампање борбе против корупције коју је јавност, жељна правде у транзицијом опустошеној земљи, доживела изузетно позитивно. Поред тога оваква подршка напедњацима (па и СПС) говори и о стању свести у Србији и надама које људи ипак гаје да ће ова екипа на власти нешто учинити око смањивања нивоа сиромаштва и незапослености. Друга чињеница из ових и других локалних избора је да се коалиција око СПС-а стабилизовала на солидном нивоу подршке грађана, па би се могло рећи да су за сада успели да сустигну и престигну ДС. Дачић је озбиљнијим аналитичарима изгледао неозбиљан са својим директним и баналним приступом темама у којима често врлуда и даје често противречне изјаве. Но, то се некако уклопило и са конфузним и располићеним стањем свести доброг дела јавности које би и “ЕУ и Косово” и “Исток и Запад”. Тако су Дачићеве изјаве често погађале час један час други пол у опредељењу грађана. Осим тога очигледно је и да је Дачић као “мали Тито” успео да учврсти своје позиције у САД не угрозивши позицију “гаранта Јужног тока” у Русији. Многи су га потцењивали у политичком животу, а он и поред свих “врућих кромпира” попут овог са преговорима са Тачијем успева да исплива. Још уколико би са Тачијем добио Нобелову награду за мир, њега не би смео нико “да дира”. Трећа чињеница земунских избора је даљи пад ДС који се очигледно не зауставља. Године погубне националне и социјалне политике, пораз на изборима, хаос у странци, сукоби Ђиласа и Тадића и Јеремића те сумануте изјаве попут оне да би подржали поразни споразум у Бриселу под условом да власт призна да је то издаја Косова су довеле ДС на ниске гране. Ђилас се показао као ретко неспособан лидер странке који је за кратко време успео да скоро преполови рејтинг странке (у Земуну су добили три пута мање гласова но на прошлим локалним изборима). Таквом конфузном и бесмисленом политиком су довели у питање своју позицију у Београду и Војводини. Због слабости су принуђени да се ослоне на подршку странаца који спречавају превремене изборе на нивоима власти где ДС има власт. Тако се страни фактор све више и више уплиће у међупартијске односе као незаобилазан фактор који арбитрира око свих виталних питања у земљи. Странке патриотске оријентације нису оствариле значајан резултат иако њихово бирачко тело показује стабилност. Но ови и други локални избори показују да је данас политика добрим делом и ствар цифара – количина новца, медија, “радних сати на терену” које захтевају ресурсе које опозиционе и патриотске странке немају у довољној мери. Да би се озбиљно учествовало у политичком животу потребно је имати јаку организацију, значајне ресурсе и медијске капацитете. Поред тога се показало и на прошлогодишњим изборима да се доста гласова изгубило “испод цензуса” па је вероватно једино решење стварање патриотског блока странака, организација и одређених група које би заједно добили и више гласова но што добијају у збиру када иду у “више колона”. Какве су последице ових земунских избора. Значајно ојачала СНС ће имати додатни аргумент у унутрашњих преговорима са коалиционим партнерима око реконструкције владе. Они могу да их ставе пред избор или реконструкција по нашем моделу или избори на којима ко зна како ћете проћи (у Земуну УРС није добио ни један проценат гласова). Да ли ће ова промена у односимаснага довести до промена власти у Београду или до нових параламентарних избора. СНС предвођена Вучићем тактизира и не жури са одлуком. Њихова одлука зависи и од добијања фантомског датума који у очима наших политичара добија митске размере. Осим тога чини се да Вучић жели да избегне формирање антинапредњачке коалиција неких странака попут ДС, тајкуна и моћних странаца којима не одговара сувише јак Вучић који господари ситуацијом. Наиме јасно је што ДС-у не одговарају избори или пак УРС-у – изгубили би позиције које имају, но што странцима не одговара доминантан СНС? Па стога што они желе да одржавају баланс снага између политичких актера и центара моћи и не желе да неко има превише власти у својим рукама је би се могао “отети контроли”. Њима одговара равнотежа немоћи у којој свако може сваког да условљава и блокира, у којој исто тако свако на оног друго може да свали кривицу за лошу политику а на крају да резултат буде поразан за цело друштво. Извор: Печат