Са „Аерофлотом” у свет

Ако приватизује Јат, руска авио-компанија намерава да централну и јужну Србију директним летовима повеже са светом.

Ако кроз предстојећу приватизацију постане већински власник „Јат ервејза”, „Аерофлот” намерава да централну и јужну Србију директним летовима повеже са Европом. Руски национални авио-превозник је менаџменту Јата представио план по коме би мањи авиони, до 70 седишта, путнике из Ниша, са аеродрома „Лађевци” између Краљева и Чачка и „Поникве” на Тари, недалеко од Ужица, превозили ка већим градовима широм Европе. Осим тога,  „Аерофлот” би настојао да развије и домаћи авио-саобраћај унутар наше земље, при чему би „терминал 1” аеродрома „Никола Тесла”, био резервисан само за такве летове.

Према изјави Александра Канишева, заменика генералног директора „Аерофлота”, тај авио-превозник би у Јат инвестирао око 450 милиона долара. Од тога сто милиона долара за куповину нове флоте, и још око 350 милиона долара за друге потребе.

Сума од сто милиона долара није поменута случајно, јер би за тај новац Јат под управом „Аерофлота” купио четири или пет мањих авиона, попут АТР-а, који би саобраћали из Ниша, са „Лађеваца” и „Поникава”. Уколико би такав модел саобраћаја био успешан, летове ка Европи би касније добили и Вршац, Сомбор и аеродром код Сјенице.

Део преосталих средстава, 350 милиона долара, „Аерофлот” би, како се претпоставља, највероватније искористио за намирење дугова Јата. Такође, у случају да Руси купе „Јат ервејз”, постоји велика вероватноћа да „Аерофлот” реши проблем око уговора са „Ербасом”, од којег је наш национални авио-превозник још 1998. године наручио осам авиона типа А-319. Наиме, Русија има власнички удео европској ваздухопловној индустрији ЕАДС, у чијем саставу послује и „Ербас”, који је једну од својих фабрика преселио у руски Иркутск.

Осим тога, из Москве стижу вести и да је московски аеродром „Шереметјево” заинтересован за приватизацију аеродрома „Никола Тесла”. Како је то објаснио генерални директор „Шереметјева” Михаил Василенко, та ваздушна лука хоће да купи београдски аеродром јер су и многе друге иностране компаније заинтересоване за куповину акција „Николе Тесле” кроз који је прошле године прошло готово два и по милиона путника. Тај број стално расте, а очекује се да ће укидањем визног режима за наше држављане авио-саобраћај у Србији одмах порасти за најмање половину од садашњег.

За учешће у приватизацији Јата озбиљно је заинтересован и индијски национални авиопревозник, „Ер Индија”. Та компанија је првобитно намеравала да са „Јат ервејзом” оснује заједничко предузеће у којем би капитал из Индије били авиони, а са наше стране пилоти и ваздухопловна права. У том случају „Јат ервејз” би наставио да постоји у садашњем облику, јер би заједничка компанија са „Ер Индијом”, пословала у потпуности независно.

На тај начин „Ер Индија” је намеравала да добије неограничен улаз на европско тржиште. Међутим, такав модел партнерства не само да не би решио основне проблеме Јата, већ би знатно угрозио и постојеће позиције нашег националног авио-превозника. У том случају Јат би у заједничкој компанији са „Ер Индијом” практично добио конкуренцију са знатно млађом, поузданијом и рентабилнијом флотом.

Понуда за стратешко партнерство датира с краја прошле године, а како је у међувремену интересовање за Јат изразио и „Аерофлот”, из Делхија је уследила најава да је и „Ер Индија” заинтересована за учешће у приватизацији нашег националног авио-превозника.

Ако би „Ер Индија” постала већински власник Јата, на Аеродрому „Никола Тесла” Индуси би изградили посебан терминал за путнике са индијског потконтинента ка Европи. „Ер Индија” би у том случају на летовима ка Северној Америци успут слетала у Београд да би преузимала путнике са подручја бивше Југославије.