Како су настале београдске усташе

Мржња према Србима, Србији, нашој традицији, вери и духовности коју свакодневно видимо, гледамо је под тиранијом Б. Тадића, Шапера и Крстића доживела врхунац. Тај болесни порив мржње има своју дугу предисторију, своју стварну моћ под Брозом и његовом армијом  гњида, и свој жестоки залет током деведестих уз помоћ САД и других европских држава да би тоталном победом на последњим изборима мржња легализована у институцијама саме државе.

Обични, већински, развлашћени српски народ ту мањину називама усташама идентификујући их по злу познатим хрватским убицима из Другог светског  рата. Да то поређење није нимало наивно могла би се лако доказати блискост и веза титоиста и павелићеваца и пре покоља, и за време покоља а добрим делом и после покоља. Озлоглашени усташа и католички теолог Крунослав Драгановић је са бројним другим злочинцима враћен у земљу без икаквих последица на врхунцу Брозове моћи. Иделогија хрватских усташа и хрватских комуниста је идентична и подразумева уништавање српског народа, државе и православне вере. Споразум који су потписивали Ђилас и Пијаде са Будаком и Павелићем није никада поништен. Наивни српски издавачи су звери са презименом Ђилас штампали сабрана дела као награду за злочине и пасја гробља. Оно мало српских комуниста је давно пре Броза ликвидирано у СССР да не би сметали том коминтерновском плану.

После 1945. Броз са својим шљамом прави у Београду нову нацију која ће бити ударна песница његове диктатуре. Та нација се је звала Југословени и била је комунистичке вере. Њу је сачињавала прва постава безбедоносних снага /УДБА, ЈНА/ , СКЈ и извршна власт. Идеал је био да се мешаним браковима стварају дегенерици који ће потиснути нашу нацију и владати њом. Најбоље су пролазили Срби ожењени Хрватицама, Словенкама и другим јер су рађали децу њихове замишљене нације и идеологије. У том мешању је било свакаквих комбинација. Прављени су људи промењене свести. Нико од тих Срба није славио Славу, Божић по старом календару или било шта што има везе са српском традицијом.

Прва постава УДБЕ и сличних организација је запосела станове у строгом центру Београда. Кадрови су регрутовани из необразованог становништва, слабе имућности, ниског порекла и рајинског карактера. И данас има живих удбаша тих времена који још увек живе у туђим отетим становима по центру Београда и који се и данас куну у њиховог бесмртног вођу. Тај примитивни необразовани свет је дошао на места на којима по свом квалитету никада не би могао бити. Тако су од дрвосеча и пружних радника прављени генерали, високи функционери и директори. Нико није могао боље служити Броза него српска стока коју су доводили из села која су имала имена Тртичњак, Халуга, Смрдаћ и других вукојебина Кордуна, Старе Планине, Космаја, Овчара и Каблара, Дурмитора, Кадињаче, Козаре... Из те прве генерације слуга настале су још две генерације које сатиру Србију и држе власт у континуитету. Безбројни урбани су унуци те људске стоке и њихов модел свести је Б 92 шаблон. Сви су медији у њиховим рукама, здушно сарађују са страним службама и мрзе јер њихова је крв прљава, настала на бројним лешевима које су иза себе оставили њихови дједови. Плаше се истине, разоткривања сопственог лажног идентитета. Онако како су учили њихове глупаве дједове да воле Хрватску, Словенију, лажну БИХ а мрзе Србију тако су и они наставили ту свест. Али знам да се плаше јер кад тад већинска Србија ће се отргнути и победити и срушити све те њихове отете привилегије.

Београдске усташе су језгро бројних невладиних организација, сарадници свих могућих страних служби, истовремено београдске усташе су стуб институција Владе Србије, дипломатије, судства, медија, културе, носиоци војвођанског сепаратизма, аналитичари и све друго. У њиховој свести издаја коју политички чине је за њих сјајно дело, па они само спроводе стари интернационалистички пројекат против српског народа. Срби немају везе са њима јер они немају национални осећај иако често имају српска имена и презимена. Сама реч „српски“ их толико иритира да би најрадије променили и реч српски језик на пример у наш или матерњи језик.

Брозов комуноусташки режим је створио три нове нације да би се раздробио српски етнички корпус. Македонци направљени од мешаних елемената Срба, Шопова и Влаха, Црногорци направљени психолошким набеђивањем а Муслимани лечењем верског комплекса промене вере. Та диктатура је измислила до тада у свету непостојећу категорију крстећи је као „народност“ да би мањински Шиптари могли остварити отмицу Космета у наше време. Југословени су били категорија наднације само за одабране попут неких са презименима Суша, Гаће, Бисерко, Вејвода. Примитивизам који су донели са собом окупирајући Београд је и дан данас видљив на сваком потомку таквог зла.

Борис Тадић, Шапер и Крстић су есенција њихове психопатологије и ово је њихов врхунац пред пропаст тог канцерогеног духа. Само кад на прави начин разумемо то зло можемо га и победити.