Успење Пресвете Богородице: од туге ка радости

Верници руске, српске, грузијске, јерусалимске и још неколико православних цркава у свету су обележили један од главних догађаја црквене године – Успење Пресвете Богородице.

За време свечаности Успења Пресвете Богородице верници се сећају окончања земаљског пута и сахране Деве Марије, мајке Исуса Христа. То је дан када сваки хришћанин осећа тугу и радост, уверен је настојник храма Александра Невског у оквиру Московског државног института међународних односа протојереј Игор Фомин.

- Хришћанство је одавно разрешило питање над којим размишља читаво човечанство – питање вечног живота. За вернике не постоји смрт, постоји само привремени растанак са ближњима, прелазак од живота световног ка животу вечном. Зато се на Успење Богородице радујемо што је Пресвета Дева постала утешитељница не само оних који су са њом разговарали, већи свих који јој данас долазе са вером и надом.

Предање гласи да после смрти Спаситеља на крсту Богородица је неко време живела у Јерусалиму, али затим је била приморана да се крије од гоњења у Ефесу (сада територија савремене Турске). Ипак предосећајући блиску смрт, Дева Марија се вратила у Јерусалим, наставља православни свештеник.

- Као када јој је Архангел донео вест о чуду непорочног рођења необичног сина, она је добила и вест у виду цвета љиљана о томе да јој се ближи крај. Она је сакупила све апостоле и блиске људе и дала им последња упутства и тихо, мирно предала душу своју Господу.

Ипак приликом Богородичине смрти није било једног апостола – Томе, који је стигао у Јерусалим тек трећег дана после њене сахране. И када су га други апостоли довели на гроб, тело Мајке Божје тамо није било, остало је само погребно платно. Нешто касније Богородица се окружена анђелима јавила апостолима и изговорила: Радујте се, јер Ја сам са вама на веки!

Све до 5. века хришћани нису обележавали Успење Богородице као црквени празник. Први пут то се десило у Сирији. Али тада је празник другачије назван – Памет Блаженој. Данас у разним православним земљама постоје своје традиције обележавања овог дана. У Бугарској жене уочи Успења пеку специјални обредни хлеб, а мушкарци кољу жртвено јагње. У Грчкој у свим црквама и манастирима у част Свете Богородице приређују се богата славља. На Кипру то је државни празник и слободан дан. Разне традиције обједињује једно – свечана служба погребења Богомајке и обавезно изношење Плаштанице са ликом Деве Марије. Истина, данас је тешко рећи одакле се појаво овај обред, каже настојник цркве Всемилостивог Спаса града Москве протојереј Александар Иљјашенко.

- Плаштаница се није одмах појавила. Симболизација се дешавала не деценијама, већ вековима. На пример, Успенски пост је последњи по времену настанка од сва четири вишедневна поста. И обред изношења Плаштанице се појавио неколико векова после самог успења Богородице.

Успенски пост је један од најстрожих – завршава се празником Успења. Истина, ове године, пошто свечаност пада у среду, дан је посни, може да се обележи само рибом.