Јерменија се прикључује оснивању Евроазијске уније и демантује Дачића

Како је пре неколико дана званично саопштено после састанка у Москви између председника Јерменије и Русије, Сержа Саргсјана и Владимира Путина, Јерменија ће приступити постојећој Царинској унији коју чине Русија, Белорусија и Казахстан.

Осим тога, Јерменија је донела одлуку да буде и међу оснивачима будуће Евроазијске уније која стартује 2015. године. Ова најновија вест има свог значаја и за Србију, с обзиром да је на тај начин Јерменија демантовала премијера Дачића, али о томе мало касније.

Подсетимо, Евроазијска унија је предвиђена да буде савез суверених држава са јединственим економским, политичким, војним и царинским простором, која ће првенствено бити, како је наговестио руски председник – јака економска заједница у којој ће учесници у потпуности сачувати свој политички суверенитет, а која би требало да постане један од полова савременог света.

Иначе, Путин је казао да «Русија подржава одлуку Јерменије да уђе у Царинску унију, као и њено учешће у евроазијском интеграционом процесу», те да ће јој «на сваки начин помоћи у томе». А поводом те јерменске одлуке су се могле чути и неке основне чињенице које оправдавају такву оријентацију те кавкаске републике. Наиме, како је речено, у економском смислу Русија представља највећег спољнотрговинског партнера Јерменије, а поред тога убедљива већина испитаника у Јерменији сматра Русију за пријатељску земљу.

Дакле, зашто је Јерменија тим чином демантовала србског премијера Ивицу Дачића? Ради се о томе да је Дачић у више наврата изјавио да је за Србију теоретски немогуће размишљати о евроазијским интеграцијама због непостојања физичке границе са неком од земаља које припадају садашњој Царинској унији, то јест будућој Евроазијској унији. Он је прво рекао, како је тада пренела новинска агенција Бета, да је Путину објаснио да Србија због свог географског положаја не припада интеграционим процесима и организацијама које предводи Русија, а другом приликом се запитао „Како ћемо у те интеграције када нисмо тамо?”, чиме је хтео да укаже на то да је Србија географски окружена земљама Европске уније.

Међутим, управо у томе и јесте сличност са Јерменијом, зато што она такође нема заједничку границу са земљама са којима је одлучила да се интегрише, него је штавише, окружена земљама за које се баш и не може рећи да су јој наклоњене. Али, како се види, Јерменији није потребна таква физичка тачка додира у савременом свету у коме се финансијске трансакције и комуникације обављају електронски, а промет људи и робе по међународним ваздушним и воденим путевима.

Иначе, сличност Србије са Јерменијом се не завршава само на томе, јер је Руска Федерација исто и за Србију најважнији спољнополитички партнер, како је то премијер потврдио пред новинарима у Влади Србије након потписивања два споразума o испоруци руског гаса, а то конкретно значи да је Русија највећи увозни спољнотрговински партнер Србије и један од највећих извозних.

У сваком случају, недавно озваничена одлука Јерменије о приступању Царинској унији и о њеном учешћу у формирању будуће Евроазијске уније, била је за Србију занимљива из најмање једног разлога. Наиме, ако ништа друго, Јерменија је тиме оповргла главни аргумент премијера Дачића - зашто се по њему, макар и у теоретским оквирима, не може размишљати о евроазијским интеграцијама, као алтернативи европским. Дакле, како показује јерменски случај, географска раздвојеност баш и није неки аргумент.

Ратко Паић,