Небојша Вукановић: Поздрави из братског Зујева

Од Штрпца, Зрењанина, Брисела до далеке Русије и Зујева прегаоци путују и траже пријатеље и инвеститоре како би отворили фабрике и нова радна мјеста. Три челна функционера града Требиња, градоначелник, његов замјеник и предсједник Скупштине града, треба да отпутују у Русију како би присуствовали свечаности обиљежавања дана братског Зујева.

Не сумњамо да ће се током планиране посјете постићи даљи напредак и унаприједити привредна, културна и економска сарадња и ојачати капацитети наших институција, јер у супротном у далеку Русију не би ишла овако јака и бројна делегација на највишем нивоу. Док нестрпљиво чекамо резултате нове успјешне посјете са друге стране поставља се питање да ли нејака плећа градског менаџера Радослава Иванковића, познатијег као Рашо Корона, могу да изнесу толики терет и контролишу огромну администрацију. Рашо је менаџер западног типа, он више воли да путује у Брисел него у Москву, па је разумљив и оправдан његов изостанак у високој делегацији јер ипак треба неко и да остане и води рачуна о кући.

Ни једног тренутка не треба сумњати у организационе и интелектуалне способности градског менаџера, али ипак није лако замијенити два физичка радника, а камоли три прва човјека у граду, па зато треба апеловати на грађане да имају разумијевања и током планираног боравка у Русији не буду превише захтијевни и да не опсједају сједиште града. Ако помоћ ипак буде потребна ту је градоначелникова десна рука, нови градски консултант и највећи бурегџија Требиња Никола Секуловић. Нова власт прати савремене трендове, па смо уз градског менаџера добили и консултанта, прекаљеног и поузданог Ниџу. Од како је из хлада своје бурегџинице почео за скроман хонорар да консултује и дијели богато искуство, Ниџо је напрасно утихнуо и од силног посла да више нема времена чак ни да критикује блиске сараднике са којима је раније волио "ижјес" по који свој производ. Рашо и Никола су и раније добро сарађивали на бројним пројектима, па није чудно што је Славко са њима направио чврсту осовину која треба да самеље све проблеме у граду. У ово доба године нема пожара и поплава, али у случају вандредних прилика Рашо и Никола могу да рачунају на помоћ незамљенљивих, старих и никада потрошених кадрова па грађани не треба да брину јер ће све савршено функционисати као да делегација није на важном путу.

Браћа Руси љетос су нам обећали подршку и привредну сарадњу, па вјерујем да ће и градоначелник узвратити истом мјером. У недостатку других ријечи, разумљиво јер су први пут били наши гости, побратими из Зујева на Тргу на Преображење повикаше "Живело Требиње", "Живела Србија", па се искрено надам да наше пред окупљеном масом неће понијети атмосфера па да направе лапсус и наздраве Бјелорусији.

Русима ћемо вјероватно рећи да ћемо и ми код њих инвестирати и почети привредну сарадњу чим асфалтирамо прву улицу у Требињу. Простора за сарадњу сигурно има, а поред незаобилазне струје, вина и ракије Русима треба понудити и мед, раштан, маслине, суве смокве... Док је Зујево зими оковано снијегом ми треба да им шаљемо медитеранско воће и поврће које ће прави начин да донесе мирис Јадрана и привуче госте и туристе.

Шалу на страну, наши производни капацитети нису велики, али сигурно је да би добро организовани и од града и државе мало помогнути, наши пољопривредници и винари у Русији могли пронаћи одлично тржиште за своје производе, а Попово поље не би више изгледало као шикара и осушена савана. Такође сигурно би и велики број Руса који нема дубок џеп за Будву и Дубровник радо дошао у Требиње ако направимо адекватне понуде. Остаје нам да видимо да ли силна путовања имају туристички карактер, да ли ћемо добити по коју разглединицу и сувенир или ће Славко напокон постићи неки конкретан резултат и договор видјећемо наредне године. Град тренутно узима кредит 2 500 000 кредита како би покрпио буџетске рупе, планира се дефицит и смањење издвајања и потрошње, па ако резултати и у наредном периоду буду као и до сада равни нули, тешко ће бити пронаћи објашњење и оправдање за путне и трошкове репрезентације који непрекидно расту.