Роми „у закону“

У Будимпешти је представљен програм Европске комисије и Савета Европе за социјалну адаптацију Рома у земљама централне и источне Европе, као и Италије. То је први реални корак у решавању овог најважнијег проблема за судбину целог континента. Међутим, главни проблем, ипак, није финансијски, него психолошки.

Да ли је Европска унија спремна да се окрене Ромима? Бугарска, Мађарска, Италија, Румунија и Словачка – ових пет земаља ће учествовати у програму, под називом ROMACT, и то на првој етапи његове реализације. Комесар ЕУ за социјална политику Ласло Андор (Laszlo Andor) је на форуму у Будимпешти истакао да „интеграција Рома није само проблем који треба решити, него и могућност за социјални и економски развој“.

Према мишљењу заменика директора Института за етнологију и антропологију РАН Владимира Зорина:

- Познато је да Роми живе у табору. Они се честе селе и ретко имају стално пребивалиште. У вези са тим специфичностима националног живота и етно-културног развоја Рома, они имају проблеме социјално-економског стања, плате, радних места, личних докумената.

Зашто су баш сада у Бриселу, Стразбуру и Будимпешти јасно изјавили да је неопходно решавати ромско питање у духу модела социјално-економске интеграције? Тако, у Француској више нема присталице екстрадиције Рома Николе Саркозија (Nicolas Sarkozy). Министар унутрашњих послова Француске Мануел Валс (‍Manuel Valls), је, истина, изјавио ових дана да је илузорна надати се решењу ромског проблема путем „цивилизоване интеграције“ у француско друштво. Међутим, њега нису подржали ни у његовој влади.

Што се тиче земаља централне и источне Европе, и Италије која преживљава перманентну унутрашњополитичку кризу, њиховим владама је, изгледа, већ постало јасно да је интеграција Рома у постојеће социјалне структуре једино средство да се спрече нереди у вези са њима, као и пораст национализма и ксенофобије.

Међутим, ромски проблем има и важну економску тежину. И овде се морамо сложити са европским комесаром Ласлом Андором. У условима демографске кризе у Европи и смањења тржишта рада, 12 милиона Рома (а, вероватно, их има и више) је потенцијал који се не сме расипати. Наравно, да је претварање мађарских, румунских, бугарских и словачких Рома у примерне порезне обвезнике и „радне резерве“ тежак задатак који тражи више година и више милиона евра. Међутим, изгледа да нема алтернативе.

Ова ситуација је чврсто повезана са проблемима на тржишту рада, са незапосленошћу, која је посебно висока међу социјално незаштићеним слојем становништва, потврдио је „Гласу Русије“ стручњак Института за Европу РАН Владислав Белов:

- Ситуација на тржишту рада Европске уније се јако разликује од једне до друге групе земаља, па чак и унутар једне групе. Зато ми се чини да није коректно говорити о једној те истој ситуацији. Али, већина земаља чланица Европске уније имају стварне проблеме.

Крајем 1980-их година, уочи распада Југославије, у београдским новинама се активно дискутовало на тему : „Ко су наши Албанци?“. Анализиране су историјске, етничке, религиозне чињенице. Дискусија се није ничим завршила, а косовска мина је ускоро постала један од фактора распада Југославије. Пројекат који је представљен у Будимпешти је покушај да се са речи пређе на дело у решавању још једног болног и деликатног проблема за Европу. Покушај, да се проблем реши схватањем да су Роми такође Европејци, као и Французи, Немци, Грци или Словаци.

Петар Искендеров,