Руски марш на аеродром Слатина

Након што сам решио проблем са КФОР-ом око акредитације, поново сам сео за волан и кренуо на Косово и Метохију. Пут од 500 километара је брзо прошао. На административној граници Србије и Косова легитимисао ме је припадник МУП-а Србије.

Провера докумената није дуго трајала. Било је јасно да руски новинар путује на Косово како би припремио извештај за Русе. Пожелели су ми срећан пут и после неколико километара нашао сам се на контролном пункту, где су Американци водили главну реч. Знали су да долазим. Упозорили су их војници, који су требали да буду моја пратња до Приштине. Изненађујуће, само неколико километара од америчког војног пункта на југу Србије, текао је нормалан живот, без бодљикаве жице, без наоружаних "до зуба" Американаца, који, упркос, површној дружељубивости и љубазности, на Русе гледају као на непријатеље. Посебно на новинаре. Дуго су се распитивали о Русији и томе слично. Онда су упалили своје оклопне транспортере и кренули смо. Након сат времена, већ смо били на аеродрому Слатина. На аеродрому сам се присетио како је у јуну 1999. претходница руских падобранаца извела марш из Босне на Приштину.

Јединица је тада добила задатак да, што је пре могуће, пређе више од 600 километара и заузме аеродром "Слатина", пре доласка НАТО трупа. На оклопним транспортерима су се вијориле руске заставе. Широм Србије и Косова становништво је са радошћу дочекивало наше падобранце, засипајући их цвећем. Колона је стигла у Приштину у два сата ујутро 12. јуна 1999. Сви Срби су изашли на улице Приштине да поздраве наше војнике и официре. Тада су падобранци преузели контролу над аеродром, поставили страже, подигли контролне пунктове на прилазима и спремали се за долазак НАТО трупа. Они су већ били на путу за аеродром.

Задатак запоседања "Слатине" завршен је у 7 часова 12. јуна 1999. Узгред, директан пренос уласка руског батаљона у Приштину преносила је америчка телевизија CNN.

Већ у 11 сати, ка "Слатини" су почели да пристижу британски џипови и тенкови. Британци су се зауставили испред руских контролних пунктова. У пратњи тенкова су ишли хеликоптери, који су неколико пута покушали да слете на аеродром. Али, наши војници су их спречили у томе. Британски генерал Мајкл Џексон, који је тада командовао НАТО снага на Балкану, изашао је испред тенковске колоне и дао им команду да крену на руски пункт. Међутим, наши мировњаци нису дозволили Британцима улазак на аеродром. Амерички генерал Весли Кларк, командант НАТО снага у Европи, дао је налог за освајање "Слатине". Он је изјавио да Русе треба уништити, на шта су Британци одбили да се повинују овом наређењу Веслија Кларка. Мајкл Џексон је тада изјавио да неће дозволити својим људима да покрену светски рат. И уместо напада, Британци су опколили аеродром и наше падобранце. 200 људи је остало без залиха хране и воде. Према плану, након што наши мировњаци заузму "Слатину", требала су на, војно-транспортним авионима, да стигну два пука падобранаца и тешка војна опрема. Међутим, Мађарска и Бугарска су одбиле да Русији отворе ваздушни коридор и 200 руских војника и официра је неколико дана остало препуштено сами себи, окружено НАТО снагама, којих је бивало све више и више. Неколико дана су вођени преговори. Ни Руси ни Британци нису попуштали. После тешких и напорних преговора, стране су се сложиле да се руске снаге распореде у областима под контролом Немачке, Француске и САД. Међутим, "Слатина" је остала под надзором наших војника. Истина, део аеродрома је био уступљен НАТО снагама за пребацивање оружаних контингената.

У јуну и јулу 1999, из Иванова, Пскова и Рјазања на Косово је стигло неколико војно-транспортних авиона ИЛ-76 са руским мировњацима, војном техником и опремом. Али, већина руских војника и официра је на Косово стигла морским путем. У грчкој луци Солун, са великих десантних бродова "Николај Филченков", "Азов", "Цезар Куников" и "Јамал" искрцани су наши мировњаци и опрема, који су затим извели марш на Косова преко Македоније.

(Наставиће се)

Константин Качалин,