Батина из Ловћенца

Нема сумње да се већ може написати неколико магистарских теза и докторских дисертација на тему анти-српског и анти-црквеног деловања појединих организација и медија у Србији и у оним новонасталим државама које називају њеним ''окружењем''. Нисам, наравно, рекао ништа ново и до сада нечувено. Нема сумње да ће се будући историчари, социолози и други научници итекако бавити овом интердисциплинарном темом. Тај посао неће бити ни брз, ни лак, ни једноставан. За нове генерације и за историју бешчашћа ваља припремити списак свих анти-српских организација, програме њиховог анти-српског деловања, анти-српске публикације које су објављивали и бесплатно делили, клеветничке изјаве које су њихови представници давали, али и прљаве партијске биографије њихових челника. Њихове биографије морају бити комлетне, а не само од времена успостављања Милошевићевог режима. Биће то замашан, интересантан и важан посао. Будући истраживачи ће најлакше сакупити број чланова тих организација с обзиром да су тачна и интересантна само имена њихових председника пошто су чланови углавном њихови укућани, тетке, стрине, ујаци, ујне и остала родбина и то само у оном броју који, за регистрацију таквих НВО, захтевају важећи прописи.

Из једнот истог, анти-српског центра дају се логистика и навигација и таквим организацијама и медијима који их прате и, стварајући виртуелну слику, фатаморганизују их у ''моћне институције цивилног сектора''.

Тако је то и са фамозном и фантомском невладином псевдо-црногорском организацијом ''Крсташ'' из Ловћенца на чијем је челу један угоститељ. Та невладина организација је само једна у низу о коме је реч. Поступак је био сложен и слојевит. Прво је направљен кафић, па је припремљен угоститељ, па је регистрован ''Крсташ'', па је покушано ''преображење'' невладине организације у тобожњу ''црногорску цркву у Србији''. Кад је последње пропало онда није преостало ништа друго него да се региструје политичка партија. Док се кафеџија заклињао да иза њега стоји тма и тушта од преко 400 хиљада национално неизјашњених Црногораца у Црној Гори и око 70 хиљада изјашњених Црногораца у Србији ближили су се избори на којима је кафеџија буквално декласиран. Та тема не интересује оних 400 хиљада неизјашњених Црногораца из Црне Горе, а, како се показало, не интересује ни оних 70 хиљада изјашњених Црногораца у Србији. У Ловћенцу је добио око 200 гласова (добрим делом и мађарских), а у Србији тек негде око десетог дела од једног јединог и целог процента!!! Изборни фијаско нису могли да спрече ни делови црногорске УДБ-е, ни распоп Дедеић, а ни медији који су га форсирали. Изјашњени Црногорци који живе у Србији су, једноставно, били неумољиви, непреверљиви и непреварљиви.

Ми смо све то знали. Годинама говоримо да је реч о једној петини људи која покушава да манипулише најтананијим људским осећањима. Али, поједине медије то није интересовало. Кафеџија је искоришћен као батина за Србију – да је пљује, клевеће и приказује као дискриминаторску. Помогли су му, на жалост, и поједини неодговорни Мађари из Малог Иђоша!

Пре неки дан сам са Митрополитом Амфилохијем и ученицима Цетињске богословије посетио Ловћенац поводом славе тамошњег храма у изградњи. Храм је посвећен Св. Петру Цетињском и интезивно се ради на његовом завршетку. По благослову надлежног Епископа Бачког др Иринеја, служили смо свету литургију, а храм и његова порта су били препуни житеља Ловћенца, који су пореклом из Црне Горе. У поподневним часовима, у крцатој сали оближњег врбаског биоскопа одржана је и духовна академија. Сусрет је био потресан и дирљив, а кафеџије и медија није било нигде.

А баш смо их се пожелели! Надам се да ћемо их догодине видети пошто слава није само ове него сваке године.