Русију и НАТО помириће Авганистан?

Одржано 23. октобра у Бриселу заседање Савета Русија-НАТО на нивоу министара одбране било је позвано не само да сагледа резултате сарадње Москве и структура Североатлантске алијансе ове године, већ и зацрта перспективе за будућност. Те су перспективе директно повезане с тиме, хоће ли моћи Москва и Брисел да нађу заједнички језик у кључним питањима међународне безбедности.

Неопходност пуновредних преговора шефова одбрамбених ресора Русије и НАТО-а је већ веома актуелна. Последњи слични форум је био одржан у јуну 2011. године – пре више од две године. У међувремену ситуација у свету није постала стабилнија и безбеднија. Обрнуто. Осећа се раст нестабилности у стратешки важним регионима Северне Африке, Блиског и Среднег Истока, активирање међународног тероризма, раст неодређености у вези са будућношћу Авганистана после завршетка у тој земљи 2014. године операције НАТО-а.

Учесници данашњег заседања су успели да ускладе ставове у низу важних питања. Између осталих, према сведочанству генералног секретара алијансе Андерса Расмусена, стране су «потпуно потврдиле неопходност одржавања идућег месеца међународне конференције о мировном регулисању у Сирији». Оне су се сложиле да по питању ликвидације сиријских хемијских арсенала лидирајућа улога мора да припада УН-у и Организацији за забрану хемијског оружја. И по питању ПРО Русија и НАТО су се договорили да наставе консултације, које ће омогућити напредовање.

Међутим, веома је вероватно да управо Авганистан може да постане објекат за улагање напора, који би омогућио промену односа Русије и НАТО-а набоље. Повлачење западних снага из Авганистана могло би да води новој ескалацији напетости не само у тој земљи, већ у читавом региону Средњег Истока, Предње и Централне Азије. У овом случају Запад неће моћи а да изађе на крај без помоћи Русије. То ће тражити од њега пажљивији однос према руским интересима.

Важан оквир продубљења сарадње Русије и НАТО-а и у питању Авганистана, и у широј лепези регионалних проблема могла би да буде Организација Уговора о колективној безбедности (ОУКБ). Међутим, Брисел очито ради својих геополитичких рачуница и антируских шпекулација као да не примећује ту организацију. Коментар одговороног уредника руског листа «Независимоје војеное обозреније» Виктора Литовкина.

- Нажалост, НАТО не жели да сарађује с ОДКБ. Брисел је просто не признаје као организацију која би могла да помогне алијанси у борби против наркоопасности, и иначе против међународног тероризма, присутног у Авганистану.

Управо уочи данашњег заседања Савета Русија-НАТО г-н Расмусен је поново изјавио да његова организација неће сарађивати с ОДКБ, већ са њеним посебним чланицама. Такав прилаз је тешко назвати конструктивним, он не одговара савременим реалностима.

Петар Искендеров,