Прање новца и наркотици

Закључци које је Европска комисија уврстила у свој годишњи извјештај о Црној Гори, посебно у дијелу који се тиче прања новца и ефектима ,,борбе’’ против продаје и употребе наркотика, веома су забрињавајући. Држава чији напредак у процесу европских интеграција коче организовани криминал, насиље над новинарима и макар једно дневно пребијање грађана од стране полиције, кубури са додатним низом проблема који допуњују утисак о нереалним европским жељама. Српска листа сматра да би челни људи извршне власти морали да укалкулишу мршаве похвале поводом ,,одређеног напретка у области спречавања прања новца’’. Оваква формално минимална позитивна констатација топи се услед чињенице да је Европска комисија констатовала да напори Црне Горе у области борбе против прања новца ,,нијесу довољни и потребно их је убрзати’’, те да је ова појава ,,и даље озбиљан проблем’’. Парламентарној већини било је прече протеклих мјесеци да опозицију прогони из Скупштине, него да комплетира правну регулативу за активности борбе против прања новца.

Црногорска јавност свједок је да, чак и формално добра законска легислатива, остаје мртво слово на папиру, условљена неконтролисаним поступцима власти. Мањкави Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је усвојен прије годину дана, још увијек није дао ни један конкретан резултат. Политичком блокадом у Управи полиције, и принципом кадровске подобности, само двоје службеника ради на пројекту борбе против прања новца. Наравно, и они, као и комлетно руководсво Управе, фризирају податке и само информације које су бенигног карактера достављају државном тужиоцу. У црногорском случају, власт је продуковала да прање новца буде квазиинституционални близанац организованом криминалу, што додатно слаби државне капацитете који треба да се одлучно боре против друштвених девијација. Грађевинска мафија, коју подупире човјек из самог врха руководства ДПС-а, утицанији је друштвени фактор од заинтересованих међународних представника у Подгорици, домаћих политичких и НВО чинилаца који инсистирају на конфликту са овом колективном опасношћу. Док се год не промијени власт, односно не распишу ванредни парламентарни избори, Црној Гори ће надостајати јасна одлучност за борбу против прања новца. Истовремено, познато је да су најбољи пријатељи и регионални савезници подгоричких власти нарко – картели са Косова и Метохије, који тешким опојним дрогама снадбијевају западно тржиште и, истовремено, финасирају екстремне националистичке групације које крше елементарна људска права. Иако полиција располаже утренираним кадровима који пребијају народ, Европска комисија констатује да њени капацитети у борби против пошасти наркоманије ,,нијесу довољни’’. Одсјек полиције за борбу против дрога и кријумчарења ради са само 40% систематизацијом предвиђених капацитета, за разлику од најбројније ,,групе’’ у Управи полиције која насиљем утјерује идеолошке обрасце понашања.
Владина агенција за недозвољене дроге, коју је премијер обећао у последњој изборној кампањи, баш као и Филип Вујановић током предсједничких избора, још увијек није основана. Српска листа упозорава да је Европска комисија констатовала да су транзит дроге и трафикинг, поготово од стране организованих криминалних група, и даље теме за озбиљну забринутост Брисела. Најбољи параметар смјера у коме се креће црногорско друштво јесте факат да су употреба дрога и кривична дјела повезана са наркотицима и даље у порасту. То се констатује у 4 међународна извјештаја о Црној Гори, током последња два мјесеца, који одреда свједоче да је наша република, ипак, друштво неслободе.