Срби у полицији и судству

Полицајце и судије у српским општинама именује Унмик, на прелазима код Лепосавића и Зубиног Потока међународни цариници; о саобраћају, инфраструктури, безбедности граница и заштити културне баштине још ће се разговарати
Срби у полицији и судству

Из­ве­штај ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја Бан Ки-Му­на о ко­ме се си­ноћ из­ја­шња­вао Са­вет без­бед­но­сти УН (а чи­ја сед­ни­ца ни­је за­вр­ше­на до за­кљу­че­ња овог из­да­ња „По­ли­ти­ке”), тре­ба да отво­ри вра­та за рас­по­ре­ђи­ва­ње ми­си­је Европ­ске уни­је на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, али и за бит­но по­пра­вља­ње по­ло­жа­ја срп­ске за­јед­ни­це. Ти­ме су се Ср­би­ја и ко­сов­ски Ср­би „вра­ти­ли у игру”, по­но­во се сна­жно укљу­чив­ши у ди­пло­мат­ске ак­тив­но­сти ко­је се во­де уз по­сре­до­ва­ње ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це.

Из­ве­штај ге­не­рал­ног се­кре­та­ра са­др­жи шест та­ча­ка на ко­ји­ма је ин­си­сти­ра­ла срп­ска стра­на, при че­му ни­је би­ло ни­ка­квих про­ме­на у фор­мал­ном ста­ту­су по­кра­ји­не. Тих шест та­ча­ка тре­ба да омо­гу­ће да се, у пр­вој фа­зи раз­ме­шта­ња Еулек­са, над­ле­жно­сти ва­жне за срп­ску за­јед­ни­цу и под­руч­ја на ко­ји­ма она жи­ви за­др­же под окри­љем Ун­ми­ка.

Пре­го­во­ри о де­та­љи­ма (уз по­сре­до­ва­ње ме­ђу­на­род­них фак­то­ра) би­ће на­ста­вље­ни ка­да је реч о са­о­бра­ћа­ју и ин­фра­струк­ту­ри, кон­тро­ли гра­ни­ца и за­шти­ти ба­шти­не, док је ста­тус по­ли­ци­је, пра­во­су­ђа и ца­ри­не де­фи­ни­сан у окви­ру шест та­ча­ка на­ве­де­них у из­ве­шта­ју Бан Ки Му­на.

1. У из­ве­шта­ју Бан Ки-Му­на је на­ве­де­но да ће по­ли­циј­ске ста­ни­це и под­ста­ни­це би­ти отво­ре­не у свим оп­шти­на­ма у ма­њин­ским обла­сти­ма и да ће би­ти под над­зо­ром ме­ђу­на­род­не по­ли­ци­је. У прак­си то зна­чи да ће по­ли­цај­це у срп­ским оп­шти­на­ма име­но­ва­ти и над­зи­ра­ти ре­кон­фи­гу­ри­са­ни Ун­мик и да ће ет­нич­ки са­став по­ли­ци­је би­ти у скла­ду са ет­нич­ким са­ста­вом ста­нов­ни­штва.

2. У скла­ду са Ре­зо­лу­ци­јом 1244 би­ће име­но­ва­ни ло­кал­не су­ди­је и ту­жи­о­ци из раз­ли­чи­тих за­јед­ни­ца. То зна­чи да ће Ун­мик име­но­ва­ти и су­ди­је и ту­жи­о­це у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, чи­ме ће би­ти ус­по­ста­вље­ни усло­ви за нор­ма­лан рад тог су­да.

3. По пи­та­њу ца­ри­не Ко­со­во ће и да­ље функ­ци­о­ни­са­ти као је­дин­стве­на ца­рин­ска област. Ме­ђу­на­род­ни ца­ри­ни­ци ће, у скла­ду са Ре­зо­лу­ци­јом 1244, би­ти вра­ће­ни и на пунк­то­ве 1 и 31 (Зу­бин По­ток и Ле­по­са­вић), на­ве­де­но је у из­ве­шта­ју. На тим пунк­то­ви­ма, да­кле, не­ће би­ти ца­ри­ни­ци ко­је име­ну­ју при­вре­ме­не ко­сов­ске вла­сти.

4. Раз­го­вор о са­о­бра­ћа­ју и ин­фра­струк­ту­ри би­ће на­ста­вљен, а срп­ска стра­на, из­ме­ђу оста­лог, тра­жи да се омо­гу­ћи не­сме­та­но кре­та­ње во­зи­ла са та­бли­ца­ма ко­је ни­су да­ле вла­сти у При­шти­ни.

5. Кфор ће, у скла­ду са Ре­зо­лу­ци­јом 1244, на­ста­ви­ти да ис­пу­ња­ва ман­дат на це­лом Ко­со­ву, укљу­чу­ју­ћи и по­што­ва­ње гра­ни­ца. Ти­ме се ства­ра­ју усло­ви да сна­ге ко­је обез­бе­ђу­ју ад­ми­ни­стра­тив­ну гра­ни­цу на се­ве­ру бу­ду под ме­ђу­на­род­ном упра­вом, а не под упра­вом вла­сти у При­шти­ни.

6. Ме­ђу­на­род­на за­шти­та срп­ске кул­тур­не ба­шти­не мо­ра би­ти на­ста­вље­на, на­ве­де­но је у из­ве­шта­ју Бан Ки-Му­на. Пре­го­во­ри о мо­да­ли­те­ти­ма те за­шти­те та­ко­ђе ће би­ти на­ста­вље­ни.

Уко­ли­ко шест та­ча­ка на ко­ји­ма ин­си­сти­ра срп­ска вла­да бу­де за­и­ста при­ме­ње­но, пра­ва Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји би­ће бит­но уна­пре­ђе­на, а вла­да се мо­же по­хва­ли­ти да је до­бро пре­го­ва­ра­ла и да је ис­по­сло­ва­ла ва­жне уступ­ке. Чи­ње­ни­ца да ће ми­си­ја ЕУ би­ти ста­ту­сно не­у­трал­на, за срп­ски вла­да­ју­ћи блок има ве­ли­ки зна­чај и ка­да је реч о па­ри­ра­њу на­сто­ја­њи­ма опо­зи­ци­о­них стра­на­ка да све што се до­га­ђа у ве­зи са ус­по­ста­вља­њем Еулек­са зна­чи фак­тич­ко при­зна­ва­ње са­мо­про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва.

Про­ти­вље­ње При­шти­не пла­ну о рас­по­ре­ђи­ва­њу Еулек­са ко­ји је Бе­о­град при­хва­тио, а ге­не­рал­ни се­кре­тар УН укљу­чио у свој из­ве­штај Са­ве­ту без­бед­но­сти ста­вља ко­сов­ске вла­сти у не­у­го­дан по­ло­жај. Ми­си­ја би мо­гла да бу­де рас­по­ре­ђе­на упр­кос про­ти­вље­њу вла­сти ко­сов­ских Ал­ба­на­ца а уко­ли­ко би рас­по­ре­ђи­ва­ње те ми­си­је ка­сни­ло, При­шти­на би не­ми­нов­но сно­си­ла зна­ча­јан део од­го­вор­но­сти.

Ма­не­вар­ски про­стор за уступ­ке и по­пу­шта­ња сва­ка­ко по­сто­ји. Чи­ње­ни­ца да ми­си­ја ЕУ тре­ба да бу­де ста­ту­сно не­у­трал­на зна­чи да она не мо­же да оспо­ри јед­но­стра­но про­гла­ше­ну не­за­ви­сност, као што не мо­же да оспо­ри ни став Бе­о­гра­да да је Ко­со­во са­став­ни део Ср­би­је. Оту­да се, и на­кон од­лу­ке Са­ве­та без­бед­но­сти, мо­же оче­ки­ва­ти на­ста­вак раз­го­во­ра и тра­га­ње за ком­про­ми­сом у окви­ру ко­ји од­ре­де УН.


По­ла­зне тач­ке у раз­го­во­ри­ма ће оста­ти углав­ном не­из­ме­ње­не.

Ме­ђу­на­род­ни пред­став­ни­ци ће на­сто­ја­ти да у при­ме­ни ре­ше­ња на те­ре­ну на­ђу мо­де­ле при­хва­тљи­ве за обе стра­не, При­шти­на ће тра­жи­ти ин­ге­рен­ци­је на це­лом под­руч­ју Ко­со­ва, укљу­чу­ју­ћи и срп­ске ен­кла­ве, а Ср­би­ја ће на­сто­ја­ти да ен­кла­ве чвр­сто ве­же уз Бе­о­град. Од­лу­ка о рас­по­ре­ђи­ва­њу Еулек­са, да­кле, не­ће до­не­ти ре­ше­ње про­бле­ма не­го ће до­ве­сти до но­вих окол­но­сти у ко­ји­ма ће срп­ска и ал­бан­ска стра­на и ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца на­ста­ви­ти да тра­га­ју за ком­про­ми­сом.