За спас "словесног стада"

Косовски бој и судбина српског кнеза Лазара, властеле, војске и народа забиљежена је и у староруским документима и књижевности. Један од првих помена на бој оставио је Игњатије Смоленски у својим "Путовањима" која су настала краје ЏИВ и почетком ЏВ вијека. Он пише да је на почетку битке ратна срећа била на страни српске војске, те да је "вијерни слуга Лазарев, звани Милош" убио цара Боазида. Но, Турци су касније "надвладали и ухватили цара Лазара, његове кнежеве и војводе, властелу и цијелу војску његову".
- Ујутро у петак пловећи прођосмо Диопол град, у суботу ручасмо на ушћу ријеке Сакарије, у недјељу прођосмо градове Дафнусион и Карте. Исто пловећи приспјесмо у град Астравију и тамо се задржасмо распитујући за цара Амурата. Био је у Турском царству, и били су велики немири и велика забуна. Био је турски цар Амурат прије нас отишао у рат против српског цара Лазара, и чуло се да су обојица били убијени у тој бици. Још прије тога је цара Амурата на превару убио вијерни слуга Лазарев звани Милош, и истог часа Турци су прогласили за цара Баозида, сина цара Амурата, и опет су Турци надвладали и ухватили српског цара Лазара рукама, и кнежеве његове, и војводе његове, и властелу његову и слуге његове и цијелу војску његову. Једне су поубијали, друге су рукама ухватили. Наредио пак Баозид цар турски да се српском цару Лазару мачем глава одсјече. Догодила се ова битка 6897. године (1389. године - прим. аут.) у мјесту званом Косово. И уплашивши се немира, пустио је митрополит Пимен инока Михаила, а Михаил епископ Смоленски мене Игњатија - наводи се у "Путовањима" Игњатија Смоленског.
У још једном староруском спису, "Причи о цару Амурату и Косовском боју", која је унесена у "Никоновски љетопис" наводи се да "кад је умро Оркан и умро син му Сулимен, подиже се најмлађи син Орканов звани Амурат, и покори многе народе на истоку и на западу, и Турску земљу, и због тога доби име цара Турског.
- Најпослије се подиже на благочастивог кнеза српског Лазара, па тај није поднио да чека и да гледа како се Христове овце сијеку и заробљавају него као пастир добри устремио се против вукова, како би спасао словесно стадо, које му је Христос дао да чува или сам за њих душу предавши умро. И збио се сукоб између двије војске на мјесту званом Косово, и бијеше неко веома благородан и вијеран великом кнезу Лазару, звани Милош, и опадаху га завидљивци да му не служи право. Па он нашавши згодно вријеме, зажелио је показати вјеру и храброст и брзо је појурио према агарјанском начелнику Амурату, правећи се пребјеглица од великог кнеза Лазара. Одмах се разиђоше Агарјани и отворише му пут. И кад је био близу тог надменог начелника Агарјанског Амурата насрнуо је и зарио мач свој у срце му и показао да је мртав. Овдје и сам од њих паде предивни слуга његов и због тога надвлађују они који су били са Лазаром, па касније син тога цара Амурата Баозит надјачава опет и у тој бици одољева. Бог је тако допустио да се блажени овај кнез велики Лазар и они који су били са њим мучења вијенцем увежу и наређује безакони да се мачем убије онај који је ради Христа страдао и они који су били са њим молили су да буду посјечени прије њега, да не виде смрт његову. Ова је битка била 6897. године, мјесеца јунија, 15 дан. А он је мученичку смрт примио и види се сада као жив у великој монашкој обитељи званој Раваница, коју сам сазда - остало је забиљежено у "Никоновском љетопису".