Не распуштати Ел муџахид

Сиријац Имад ал-Хусин, познатији као Абу Хамза, баш као и хиљаде других њему сличних исламских добровољаца из афроазијских земаља, прво треба да положи рачуне пред правосудним органима БиХ, па тек онда да напусти ову земљу.

Ово је "Фокусу" рекао предсједник Савеза логораша РС, Бранислав Дукић, поздрављајући нову одлуку Суда БиХ, којом је, бар на неко вријеме, заустављена депортација сиријског држављанина са сарајевском адресом.

- Абу Хамза један је од 12.000 муџахедина, које је деведесетих година прошлог вијека "увезао" бошњачки војно-политички врх, понајприје ратни предсједник Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић, уз несебичну помоћ тадашње амбасадорке РБиХ у Загребу, Бисере Турковић. Он сигурно много тога зна и ако он проговори, сигурно је, многи ће завршити на оптуженичкој клупи - сматра Дукић.

По његовом мишљењу, управо то политичко Сарајево жели да избјегне тиме што ће Абу Хамзу депортовати. Зато, сматра Дукић, правосудни органи не смију да дозволе да Абу Хамза и други његови саборци из одреда "Ел муџахедин" напусте територију БиХ, прије него што одговарају за сва она злодјела, почињена над српским и хрватским цивилима и војницима. Дукић је подсјетио да су неки од чланова Савеза логораша РС прошли кроз муџахединске логоре, били свједоци ритуалних убистава одсијецањем главе заробљеника и никако не желе да ти злочини прођу некажњено.

Слично мисли и руководилац Оперативног тима за нестала лица РС, Горан Крчмар, који је подсјетио да је Абу Хамза био припадник одреда "Ел муџахедин" и као такав, мора да сноси дио одговорности за почињене ратне злочине.

- У пресуди генералу Расиму Делићу недвосмислено су утврђене три серије злочина, које је починио "Ел муџахедин" одред. Ако већ Абу Хамза лично није окрвавио руке у протеклом рату, онда је био свједок многих догађаја, јер знамо да је он био замјеник шеријатског вође тог одреда. Видио је својим очима, у то смо сигурни. И то мора да каже правосудним органима - поручио је Горан Крчмар.

Према његовим ријечима, правосуђе БиХ овај пут не би смјело да понови сценарио из случаја Ал Харбија Теуфика, оптуженог за ратне злочине почињене у Бихаћу. Истрагом је, подсјетио је Крчмар, утврђено да је овај муџахедин оставио крваве трагове у БиХ, али тек када је он отишао одавде.

По мишљењу члана Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевада Галијашевића, очи јавности у БиХ сада су упрте у Тужилаштво БиХ, које коначно треба да се изјасни хоће ли се позабавити злочинима муџахедина.

- Абу Хамза је човјек из система, свједок је многих процеса и то што се против њега тренутно не води никакав истражни поступак, правосудним органима БиХ не смије да буде алиби за затварање очију пред јасним и недвосмисленим чињеницама - истакао је Галијашевић.

С друге стране, портпарол Тужилаштва БиХ, Борис Грубешић, рекао је да Абу Хамза није на списку лица, занимљивих Тужилаштву. Он је потврдио да се Тужилаштво БиХ већ увелико бави злочинима муџахедина, али да су на листи занимљивих особа, односно оних, који су повезани с поменутим злочинима, углавном они људи, који су давно напустили БиХ.

- Ту је, рецимо, оснивач и идејни вођа "Ел муџахедин" одреда Махмуд Абу Абдул Азиз ал-Мунтесиба, звани Барбарос, затим Ал Харби Теуфик и бројни други, који у БиХ нису још од деведесетих година прошлог вијека - рекао је Грубешић.