Јапан поседује потенцијал за производњу нуклеарног оружја?

У вези са предстојећим изборима за градоначелника Токија, опет је постала актуелна тема нуклеарне енергетике. Неки кандидати иду на изборе с паролом тоталног одустајања од нуклеарне енргетике. О могућностима разматрања овог питања је говорио и премијер Шинзо Абе, који је пре увек иступао за враћање коришћењу НЕ.

Идеја напуштања нуклеарне енергетике је популарна у Јапану и на њој се сада може зарадити политички капитал. Међутим, реално напуштање НЕ неће бити тако једноставно. Не ради се само о енергетици, сматра руски стручњак за Исток, професор МГИМО Дмитриј Стрељцов:

- Нуклеарна енергетика у Јапану се не може разматрати само у контексту њеног мирног коришћења као енергије. То је у неку руку војно-технички потенцијал, мада политичко руководство о томе не говори. Јапан није случајно изабрао пут развоја нуклеарне енергетике на бази мешаног горива, јер се у току његовог коришћења добија одређена количина материјала цепањем – а они се могу користити у производњи нуклеарног оружја.

2011. године Јапанци нису пустили стране ликвидаторе на НЕ „Фукусима-1“. Таква позиција је зачудила експерте и изазвала различите верзије, међу којима је и ова: странце нису пустили на „Фукусиму-1“, јер су тамо могле бити резерве плутонијума, који може лако постати оружани. Ова верзија не изгледа невероватно, ако се, на пример, сетимо публикације у новинама „Иомиури“ од 6. јуна 2002. године. У њој се цитира изјава тадашњег градоначелника Токија Синтаро Исихари о томе да „Јапан има нуклеарно оружје“. Та белешка је склоњена са сајта новина, али ју је сачувао блогер:

https://www.asyura2.com/2002/war12/msg/788.html, Ево и текста белешке:

- Градоначелник главног града Исихара је охрабрио секретара владе.

6. јуна 2002. године је постало познато да је губернатор Токија Синтаро Исихара у телефонском разговору подржао секретара владе Фукуду по питању „три не нуклеарна принципа“.

Према овом извору, у току телефонског разговора градоначелник Исихара је подвукао да „ће Јапан имати нуклеарно оружје“ и предао секретару Фудуку материјале везане за поседовање нуклеарног оружја у Јапану. 6. јуни 2002. године 12:24.

Влада Јапана је почела озбиљно да разматра питање производње властитог нуклеарног оружја када је Кина 1964. године извела своју прву нуклеарну пробу, подсећа Стрељцов. Да борба поводом овог питања није шала, потврђује и чињеница да је Јапан међу последњим од великих држава ратификовао споразум о неширењу нуклеарног оружја – тек 1976. године.

Дмитриј Стрељцов, без обзира на све то, позива да се превише не верује верзији о постојању плутонијума за оружје на „Фукушими“:

- У Јапану је прилично јако грађанско друштво, постоји много облика контроле и, без обзира на сву тајност, тешко је сакрити такву информацију. Зато је тешко поверовати да се јапанска влада одлучила на акумулацију плутонијума за оружје.

Међутим, истовремено је и очигледно да Јапан поседује своје фисионе материјале, технологију и потенцијал за производњу нуклеарног оружја. И влада ће га одржавати у радном стању у сваком случају и без обзира да ли ће се сачувати нуклеарна енергетика или не, како би била могућност брзог преласка с једне орјентације на другу у критичним ситуацијама.

У Јапану постоје јаке политичке снаге, које се боре за званично напуштање три не нуклеарна принципа: не поседовати, не производити и не увозити на своју територију нуклеарно оружје. Међутим, Дмитриј Стрељцов не верује да ће Јапан кренути тим путем:

- Јапанци се негативно односе према нуклеарном оружју и неће овде бити неких радикалних промена, јер Јапанци добро схватају да поседовање нуклеарног оружја не даје никакве гаранције безбедности.

Зато, сматра руски стручњак, рачунајући чак и на све геополитичке промене, укључујући и нагло заоштравање односа са Кином, у Јапану у скорој будућности на дневном реду неће бити питање поседовања нуклеарног оружја.

Ирина Иванова,