Одљев мозгова из Србије - више од 30.000 стручњака напустило земљу

Пред Србијом је још врло дуг пут до Еуропе и то је разлог због којег бројни млади стручњаци напуштају земљу.

Висококвалификовани стручњаци најлакше долазе до посла у Америци или у Еуропи, но тај одлив мозгова тешко погађа српску привреду.

Кафићи у средишту Београда дупком су пуни - нагрувани једни поред других, студенти тамо уживају у својој послијеподневној паузи. Ипак, млади су незадовољни темпом којим се Србија трансформише.

Инвестиције из иностранства долазе шкрто због нестабилности политичке ситуације. Истина, животни се стандард побољшао, но незапосленост још увијек износи 20 посто. Стопа инфлације спала је испод 7 посто, али привредни раст од 6 посто прилично је низак.


Сваки трећи млади стручњак жели напустити Србију

У поређењу с 2000. годином садашњи је просјечни приход од око 300 еура порастао за шест пута. Но нити та позитивна тенденција није довољно снажна да задржи најбоље снаге у земљи: према подацима београдског института за међународну политику и привреду , сваки трећи млади или инжињер планира емигритати у неку од земаља запада.

Професор Владимир Грециц се бави истраживањима миграција у том институту:
" Разлози су увијек исти: виша примања и бољи изгледи за каријеру. Надали смо се да ће се број емиграната након 2000. године смањити, али на жалост још је многи оних који желе отићи:"


Само током 90 година Србију је напустило 30.000 младих људи с високошколском дипломом, а у међувремену је њихов број и знатно виши. То је огроман губитак за једно друштво и његову привреду.

"Образовање једног инжењера стоји просјечно 300.000 долара. За око 30.000 високообразованих то значи готово десет милијарди долара које су у Србији уожене за квалификацију тих људи. Они су требали дати свој допринос привреди властите земље, а умјесто тога инвестирају то у привреду друге земље."


Новац емиграната ипак се дјеломично враћа у Србију. Претпоставља се да је током посљедњих 20 година из Србије иселило око милион људи. Према подацима Свјетске банке Срби у дијаспори су 2004. године својој родбини у земљи послали укупно 2 милијарде и 400 милиона долара помоћи. Поређења ради: те су године стране инвестицје у Србији износиле милијарду и 400 милиона долара.


Према резултатима једног истраживања, преко 70 посто студената у Србији никада није било у иностранству. Чак и да им успије отићи у иностранство, не смију имаит превисока очекивања, упозорава професор Грециц. И за имигранте вриједе иста правила тржишне привреде и не могу сви рачунати с тиме да ће наћи жељени посао.