Силајџић нема храбрости за договор

Морамо научити да радимо без Канцеларије високог представника, а услов за то је да се договорима и да налазимо решења која ће бити подједнако добра за све, став је лидера СДА Сулејмана Тихића


Односи међу водећим бошњачким странкама у Босни и Херцеговини постају све лошији. Поготово после састанка на којем су 22. децембра председници Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, Странке демократске акције Сулејман Тихић и Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић конкретизовали начела из споразума који су почетком новембра потписали у Пруду код Оџака.

Лидери три најснажније партије су се сагласила о кључним питањима за будућност БиХ – од уставних промена, преко пописа становништва и подстицања повратка, до расподеле државне имовине и коначног статуса дистрикта Брчко. Осим тога, они су иницијативе за за промене Устава БиХ и доношење закона о попису становништва упутили у институције БиХ – Парламентарну скупштину и Савет министара.

На договор Додика, Тихића и Човића први је реаговао бошњачки члан Председништва БиХ и шеф Странке за БиХ Харис Силајџић. Он је оптужио Тихића да заједно са Додиком и Човићем „дели Федерацију БиХ“, односно да праве трећи ентитет на подручју на којем су Хрвати већина. Осим тога, Силајџић је федералним медијима изјавио да се кроз овај споразум „остварује пројект Слободана Милошевића који је у Дејтону тражио територијални принцип поделе имовине“.

Председник Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија је рекао да „Прудски договор не ваља“. Он је позвао Додика, Тихића и Човића да понуде „пакет плус уставних реформи“. „Пакет плус“, објаснио је Лагумџија, подразумева јачање заједничких органа БиХ, односно слабљење надлежности и аутономије Републике Српске и Федерације БиХ.

Лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић, ипак, тврди да ће закони, урађени на основу договора из Пруда, добити већину у Парламентарној скупштини БиХ. То су му, додао је, рекли лидери мањих странака, међу којима је и ХДЗ 1990. „Проблеми би могли да настану приликом одлучивања о променама Устава БиХ, јер да би амандмани били усвојени неопходно је да за њих гласају две трећине посланика“, изјавио је Тихић „Политици“.

Коментаришући Силајџићеве и Лагумџијине изјаве, Тихић је рекао да „Силајџић нема храбрости за договор и компромис“, и да њему више одговара да суштинска питања у БиХ „решава неко други“. Осим тога, оценио је Тихић, и Силајџић и Лагумџија су сујетни, а лидер СДПБиХ се неретко понаша као човек који води више рачуна о ускостраначким него о општим интересима.

„Ми се морамо научити да радимо без Канцеларије високог представника, а услов за то је да се договарамо и да налазимо решења која ће бити подједнако добра за све. БиХ може јачати само на основу договора и компромиса легитимних представника три народа. СДА, истина, сматра да Канцеларију високог представника не треба затварати све док се не промени Устав БиХ и потпуно примени Дејтонски споразум. Оба ова процеса ће се завршити брже и лакше ако се ми, домаћи политичари, будемо брже и успешније договарали него до сада“, нагласио је Тихић.

Он је додао да је сада основни задатак политичара да створе услове за бољи и мирнији живот свих у БиХ и поновио недавно изречен став да прошлошћу треба да се баве судови и историчари. „Ми политичари смо углавном учесници предратних и ратних догађаја и зато смо, хтели или не, субјективни када судимо о њима. Време је да оно што се десило у прошлости препустимо историчарима и да се посветимо развоју и стабилности БиХ“, нагласио је Сулејман Тихић.

Премијер Републике Српске Милорад Додик такође верује да ће принципи договора из Пруда бити претворени у законе. О критикама Хариса Силајџића и Златка Лагумџије, Додик је нашем листу рекао: „Силајџић се бори за неку виртуелну БиХ. Њему и Лагумџији је стало да се БиХ дестабилизује и да се не затвори Канцеларија високог представника. Они, сасвим неосновано, рачунају да ће се нова америчка администрација, подржавајући њихове ставове, на другачији начин бавити БиХ“.

Боро Марић