ПОСЛЕДИЦЕ ПРОЦЕСА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар
prota49@yаhоо.com
www.gtp.ovde.com


Основне последице процеса глобализације испољавају се и кроз глобалну нестабилност која се изражава у три основна облика:

•    Политичка нестабилност,
•    Економска нестабилност,
•    Проблеми животне средине

Од стварања и заживљавања модела Вестфалске државе па до краја двадесетог века процеси глобализације слабе способности државе у свим њеним кључним улогама а посебно у домену социјалне улоге.

Савремене владе, да би задржале било какав ниво државних ингеренција, интензивно трагају за било којим видом предности у глобалној расподели рада. Доносе се транспарентни закони и други прописи који су компатибилни са законима и прописима других држава али ипак њихова примена још увек дестабилизује светски мир више ного што га стабилизује.

Паралелно са доношењем закона и прописа владе развијају интегрисану саобраћајну инфраструктуру свих врста саобраћаја, развијају системе комуникација и системе образовања у складу са интегралним стандардима.

Прихваћањем међународних закона и прописа у подручјима везаним за људска права и заштиту околине државе су прихватиле велики степен међузависности чиме се стварају услови за снажније институционалне промене.

Политичке последице глобалне нестабилности посебно су видљиве код новостворених земаља које теже да центализују безмало све облике друштвене делатности чиме су практично на путу позитивним процесима глобализације.

Типичан пример узрочника глобалне нестабилности је Федерација БиХ која као један од два ентитета тежи да се транспонује у јединог судију и једини ауторитет, не бирајући средства, те постаје очити пример како и добра намера стварање децентрализованог система може да прерасте у дестабилизациони фактор.

Иако је у већини земаља и код већине народа у свету раст у последњих тридесет година двадесетог века био позитиван ипак имамо велике регионе (Азија, субсахарска Африка, Јужна Америка као и Југоисток Европе) који су заостајали у економском развоју.

Паралелно са економским развојем дела човечанства повећава се и јаз између развијених и неразвијених те директно доприности глобалној нестабилности.

Са технолошким развојем све креативне послове (или скоро све) преузимају високоразвијене земље у којима је сконцентрисана моћ знања и кориштења савремених технологија. Глобално учешће, колико је год могуће равномерније, свих делова планете у развоју смањиће ризике глобалне нестабилности у свим облицима испољавања.

Политичка глобализација и економски раст неминовно доносе на дневни ред и питања ресурса природе и околине. С једне стране, глобализација нам омогућује већи и квалитетнији ниво сазнања а с друге стране, људи су спремни супроставити се елементарном развоју како би заштитили природу. Између ова два екстремна одређења смештено је и питање глобалне нестабилности као незаобилазног проблема трећег миленијума.