Нова куга или старе бољке?

„Сепаратизам- нова куга ЕУ“- наслов је који је освануо на аустријском интернет порталу « EU - Infothek » у којем се разматрају проблеми сепаратизма. Аутор овог чланка је чувени аустријски економски аналитичар професор Петер Муцик, шеф агенције « Public & Media ». Већ од раније познатим регионима са сепаратистичким тенденцијама, професор је „прикључио“ и Крим са својим референдумом о независности.

„Етнички руско становништво црноморског полуострва Крим- пише професор Муцик, са дозом ироније- које се према званичној руској пропаганди, нашло у опасности од напада фашиста и радикала, није желело да буде и даље под украјинском влашћу и 16.марта је изгласало прикључење Русији.“ Аутор наставља да овим није уклоњен сам разлог избијања кризе. Сада, према његовим речима, 300хиљада Татара који живе на Криму и чине око 12% укупног становништва, решили су да се, како пише професор- „коначо спасу од Русије“ . Они су затражили стварање своје културно-територијалне аутономије. Овде је, истина, аутор унеколико закаснио- у међувремену, меџилис кримских Татара је одлучио да ипак сарађује са новим руководством републике Крим.

Друго је питање оно које се тиче Абхазије и Јужне Осетије. Њих је, по писању овог Интернет портала „ домаћин Кремља отцепио од Грузије“. Ту опет,тешко може да помогне подсећање на августовку агресију на Јужну Осетију 2008.године када су погинули и руски миротворци и цивили. Данас се Грузији све више отварају врата у НАТО. Али, главно питање које бисмо хтели да поставимо професору јесте поводом његових тврдњи да се примером Крима сада могу послужити и друге државе и европски региони. Да, да управо оне попут Шкотске или Белгије, или региони попут Јужног Тирола или Венета... Овде се већ све помешало – и разлог и последица. Са намером или без- нема потребе да се претпоставља. Требало би ипак приметити да све статистике и чињенице обично заборављају на животе малих људи који имају право на живот и слободу избора.

Управо игнорисање ових права разматра шеф одељења држава и региона Института Европе Владислав Белов:

- Опасно је када се унутрашња и спољна политика воде формално под окриљем, можда и правилних међународно правних норми. Могуће је да би појам и дефиниција нације и народности можда требало променити или појаснити. Током последњег столећа на конкретним територијима су се оформиле нове групације грађана које имају право на изражавање своје политичке и грађанске воље. И већ би требало, замислити се над тим, колико политичари заиста брину о битисању обичних грађана на конкретним територијама.

О дефициту демократије у ЕУ говори и немачки научник и доктор правних наука Јурген Ритгерс:

- Ко је створио овај раскол?- питао се Ритгерс у програму немачког радија. Не народи Европе. Одговорност за тајну дипломатију у ЕУ носи савет шефова држава и влада. Заседња савета подсећају на средњевековна окупљања монарха. Уместо развојем демократије у Европи, они се баве смишљањем компромиса и трговином политичких одлука, без доношења правих решења.

Тако да се тешко може говорити о Кримској епидемији „куге“ сепаратизма. То је заправо врло стара европска бољка.

Олег Севергин,