Дмитриј Кисељов: Европа слободу говора не сматра вредношћу

Чиновници ЕУ отворено занемарују слободу говора, издајући самим тим европске вредности. Овако је на своје укључивање у сензационални списак ЕУ реаговао генерални директор Међународне информативне агенције „Русија данас“ Дмитриј Кисељов.

Европска унија је, као што је познато, чувеног телевизијског водитеља уврстила на списак руских грађана којима је забрањен улазак на територију ЕУ, као и поседовање некретнина и рачуна.

Оригинални и свежи подухват Брисела се не тиче појединца као таквог, већ свих новинара, изјавио је Дмитриј Кисељов у интервјуу за руско издање листа „Известија“. „Ја сам само новинар Икс. Долази до врло непријатног и опасног преседана. И уколико он буде легализован, уколико новинарска заједница – и европска, и америчка, и било које друге земље, не буде реаговала на то и не да оцену ономе што се дешава, то значи да новинари сматрају да је то исправно,“ истакао је он. По речима телевизијског водитеља, оваква реакција заједнице која пише означаваће „кардинални цивилизацијски преврат: слобода говора више није потребна и од сада више не представља вредност“.

Санкције су Дмитрија Кисељова и нову агенцију затекле у тренутку реорганизације, кад се „Русија данас“ још ни на који начин није показала у свету с тачке гледишта „пропаганде“. „Али, можда су санкције – превенитвна мера? Да не бих пропагирао? – пита се шеф МИА. – Ипак, све западне информативне агенције буквално намећу своју тачку гледишта. На пример, Reuters или Associated Press . Оне су заиста пропагандистичке – формирају доминантни дневни ред, говоре о чему треба размишљати, по ком редоследу и како треба размишљати.“

„У савременом свету информације, њихов одабир, анализа, интерпретација и обрада, њихови формати од друштвених мрежа до уметничких филмова – представљају форсирање система вредности и представа о добру и злу, - сматра Кисељов. – Русија безусловно жели да конкурише на пољу међународних информација, пошто су информативни ратови постали пракса у савременом животу и главни облик вођења рата. Тек после информационе победе лете бомбардери. На пример, Американци су изгубили рат у Сирији и ништа од тога није испало.“

На Западу неки Дмитрија Кисељова називају хомофобом, али он не сматра себе таквим: „Геј-култура има право на постојање у Русији и она de facto постоји. Међутим, то је култура мањине и то ће и остати. Култура мањине не треба да буде наметнута већини, тим пре се то не сме чинити насилно, пропагандистички. Не сматрам да нетрадиционална сексуална оријентација превазилази границе физиолошке норме, али сам убеђен да превазилази границе друштвене норме. Свака земља има право на своју друштвену норму. Код нас је друштвена норма – породица. Руска држава је дужна да подржава нашу друштвену норму још и због тога што је она од животне важности. Породица су деца која се рађају. А код нас влада демографска криза. Подржавање ширења геј-културе је код нас једнако самоликвидацији.“

С тачке гледишта Кисељова, Западу се једноставно не свиђа то што се Русија препорађа: „Ми се крећемо узлазном путањом, чак и ако наша економија тренутно није толико убедљива колико бисмо желели. Међутим, економија је циклична. И после опадања увек следи раст. Ако постоји телевизијски програм који подржава узлазни тренд Русије, који јој помаже да се ослободи траума ХХ века, Запад примењује санкције против њеног аутора. И још каже да је Кисељов хомофоб, антисемита и да позива да се спали Америка итд. Некако није баш много укусно.“

Шеф МИА је убеђен да у целом свету људи више верују професионалним медијима. „Њихова улога ће расти. После свих траума ХХ века, распада земље, ратова и терора који смо преживели настала је атмосфера неверовања – недостатка вредности. Треба их обнављати. Државни медији треба да имају стваралачке, а не рушилачке циљеве. Због тога је професија новинара тражена – али управо нормална, стваралачка, осмишљена журналистика, у којој подривна делатност према свом друштву није спорт.“