Отворено писмо предсједнику Владе РС, Милораду Додику

"Грех је мој стално преда мном".

Са овом мишљу пишемо Вам, свјесни да смо јако мало радили и радимо за свој народ, али и са жељом да су нам намјере племените. У суботу у Мостару је заказан састанак вас тројице лидера, везан за промјену Устава БиХ. Договарате се са онима који, скривено или нескривено, раде на нестајању Републике Српске. Ако не вјерујете да им је то циљ, тражите да Вам гарантују постојање РС у пуном капацитету, како је то Дејтонски споразум утврдио, па ћете видјети. У најбољем случају за српски народ, они би пристали на федералну БиХ у којој би Предсједништво било замијењено предсједником и двојицом потпредсједника, а Савјет министара Владом БиХ. Годину дана након доношења Устава БиХ, кренула би реализација потписане реформе полиције, у којој се губи полиција РС и уводи недејтонска категорија полиција БиХ.
Из заједничке касе прво би се сервисирали спољни дугови, затим финансирале заједничке – федералне институције, а што преостане, добиле би федералне јединице. С обзиром на све веће одвајање новца за заједничке институције, није тешко претпоставити да би "мрвице" остајале федералним јединицама. И то би водило до самоукидања федералних јединица. Остали (други) прижељкивани сценарији Ваших саговорника у Мостару водили би до бржег и бруталнијег укидања РС.

Покрет Вас моли да уочите могућност да, умјесто договора са г. Тихићем и г. Човићем, који желе укидање РС, постигнете договор са г. Босићем, Иванићем, Михајлицом и другим српским политичарима у институцијама РС, а који несумњиво желе добро Српској. Покрет сматра да би храбро, добро и визионарско рјешење била независна РС, слободна од наметнуте БиХ. Тада бисте се ви, српски политичари, могли живо ангажовати на успостави правне и функционалне државе која би мотивисала људе за радним, образовним, моралним и духовним вриједностима. Таква држава створила би политички и економски амбијент за повратак Срба из расејања, а који ће бити поспјешен свјетском економском кризом у, за њих,  туђим земљама.

Нека Вас не обесхрабрује мисао да све зависи од великих сила; често су кроз историју управо побјеђивали мали људи и народи који су имали вјеру у Бога и да то што раде јесте добро.