Живот у Украјини ће знатно поскупети

Грађане Украјине чекају велике промене, али нимало пријатне. Ради добијања кредита од ММФ кијевске власти су спремне на различите реформе, између осталих, повећање пореза, смањење плата и раст тарифа.

Мере штедње су неопходне ради добијања међународне помоћи, али вероватноћа да ће новац ММФ и строге мере спасти украјинску економију ништавна је, - сумњају финансисти.

Украјина рачуна да ће добити око 27 млрд долара међународне помоћи у току 2 године. Планира се да ће први транш кредита ММФ доспети у државну благајну крајем априла. Међутим, пре тога нове власти морају да усвоје антикризни програм. Он садржи читави низ непопуларних мера, обавезних за испуњавање, - каже главни економиста за Русију и ЗНД Bank of America Merrill Lynch Владимир Осаковски.

- Доћи ће до наглог повећање тарифа за комуналне услуге, гас и струју. С друге стране, вреди да се призна да ситуација, која је била у Украјини у току неколико година, када се тарифи нису повећавали, није могла да дуго траје. Неке радикалне мере су биле неопходне. ММФ има углавном два основна захтева. Један од њих је управо укидање опширног субвенцирања цена енергената. Други је захтев велика транспарентност буџетског процеса.

Цена гаса за становништво ће се у току наредне 4 година повећати за 120 одсто. Већ делују нове цене за индустријска и државна предузећа. Наредних месеци ће тржишној цени бити приближене цене топлоте, струје и воде. Онима,, ко има попуст, обећају накнаде, остали ће морати да плате. Међутим, експерти се брину да ће раст цена само повећати број оних грађана, који не плате, и ставити многа предузећа на руб банкротирања.

Смањење буџетских прихода, како тражи ММФ, негативно ће утицати на најмање заштићене слојеве становништва. Влада Украјине је одлучила да блокира размере социјалних исплата и пензија, зато ће бити још теже живети од пензије, него раније. Данас просечна пензија износи око 100 долара. То је двоструко и четвороструко мање него у суседним земљама – Белорусији и Русији. Слична је разлика и у другим социјалним исплатама.

Антикризни програм ће негативно утицати и на оне, који су у радном односу. Већ ове године ће радна места изгубити 10 одсто државних службеника. Како сведочи искуство других земаља-клијената ММФ, талас незапосљености ће захватити и приватни сегмент. У групи ризика се налазе пензионери, који раде, људи претпензијског узраста, апсолвенти високих школа и иначе млади.

Строга штедња мора да резултира смањивањем трошкова украјинског буџета, а контрола од стране ММФ сваког потрошеног долара кредита изградњом нове економије. Међутим, у украјинској реалности такав систем може а да не упали. Директор аналитичког департмана United Traders сматра да би најбоља варијанта ради спаса украинске економије био, мада је то чудно, дефолт.

- Најактуелнији лек за украјинску економију је дефолт, јер би он омогућио да се обвезнице Украјине постале доста привлачне за инвестиције и подизање доброг фондирања. Други лек је управо кредит ММФ, али ће он бити актуелан тек после дефолта. У другом случају ће Украјина остати вечни дужник ММФ, што за њу није нимало добро.

У међувремену је укупан обим државног дуга Украјине, не узимајући у обзир будућу финансијску помоћ, износи 75 млрд долара, што је 53 одсто бруто-домаћег производа земље.

Татјана Голованова,