Забрана за пластичне кесе

У Србији ће ускоро бити забрањена производња и коришћење пластичних кеса сазнаје „Блиц недеље“ у Министарству за животну средину. Истовремено са укидањем пластичних кеса, радиће се на подстицању производње биоразградиве папирне амбалаже.

Током наредне недеље очекује се договор Министарства и произвођача пластичних кеса око уредбе о забрани производње и коришћења пластичних кеса, а убрзо затим и пролазак кроз скупштинску процедуру. Тај акт ће бити само један од пакета законских мера којим ће Влада ући у одлучну борбу са еколошким проблемима у Србији.
– Циљ нам је да се у свим продавницама и супермаркетима уместо пластичних користе папирне кесе које се могу употребљавати и више пута. Производња и увоз свих полиетиленских кеса дебљине испод 14 микрона биће забрањена, а истовремено ћемо помоћи да што пре почне производња биоразградивих кеса, које нису претња по животну средину – каже Оливер Дулић, министар заштите животне средине и просторног планирања.
Пластичне кесе „трегеруше“ , које се масовно користе у трговинама и на пијацама, најопасније су по околину јер се не разграђују у природи, а њихова рециклажа је скупа и тешко изводљива. Месечна потрошња ових кеса у Србији је близу 200 милиона комада, а за производњу само једне кесе емитује се око 200 милиграма угљен-диоксида. Како у Србији производња папирних кеса није развијена, држава ће морати да финансијски подстакне производњу. Ипак то неће погодити грађане, јер је по предлогу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду предвиђено да се посебним таксама опорезује увоз и производња пластичних кеса. Новац од тих такси би ишао у Фонд за заштиту животне средине, а одатле би се упућивао као субвенција за производњу папирних кеса. Такође, произвођачи папирних кеса би добијали и кредите из Националног фонда за развој.
– Грађане ће прелазак Србије на производњу биоразградивих кеса коштати само пар динара месечно, што није велики износ ако узмемо у обзир да тиме чувају своју околину – објашњава Дулић.
У нашој земљи има петнаестак великих, регионално распоређених произвођача пластичних кеса, који месечно прераде у просеку око 500 тона полиетилена за производњу кеса. Како ће њихова производња бити законом забрањена, системом стимулације производње биоразградивих кеса њима се нуди решење. На тај начин, они ће и даље производити и запошљавати људе, али њихове кесе више неће загађивати природу.
– Осим великих, регистрованих произвођача кеса, у земљи постоји и мноштво ситних производњи по гаражама и импровизованим халама. Преласком на производњу биоразградивих кеса, и њима се пружа шанса да више не раде „на црно“ , већ да се региструју и легализују посао. У супротном, Закон ће бити изузетно строг према свима који се и даље буду бавили производњом пластичних кеса – каже Дулић.
Биоразградиве кесе јесу боље решење од пластичних, јер се могу користити више пута, али и оне утичу негативно на природу, првенствено сечом шума. Међутим, у Министарству су размишљали о производњи платнених кеса, али се дошло до закључка да је у овом тренутку најекономичније решење да се производе биоразградиве папирне кесе.
– Сви велики трговачки ланци у Србији треба да се укључе и помогну акцију „Очистимо Србију“, тако што ће из својих продавница избацити пластичне, а увести папирне кесе. Тим примером они ће подићи еколошку свест грађана у читавој земљи – додаје Дулић.
Предвиђено је да прелазни период од забране производње пластичних до почетка производње биоразградивих кеса траје пар месеци.

Пластика у бројкама
1.000 кеса годишње, у просеку, грађани Србије узму у трговини
Забрана употребе пластичних кеса у ЕУ од 2010.
Забрана производње и употребе пластичних кеса у Кини од првог јуна 2008. године
1.500 куна по тони је накнада за збрињавање пластичних кеса коју плаћају произвођачи у Хрватској
Четири године је потребно папирној кеси да се разгради
Једна платнена кеса замењује 1.000 пластичних кеса

Позитивне реакције
Градска влада у Врању прва је у Србији још у августу прошле године донела одлуку о забрани употребе пластичних кеса од септембра 2.010. Да је одлука градских власти наишла на добар пријем међу трговцима и пијачарима потврђује пример градске пекаре, која већ месецима векне хлеба пакује у кесе од хартије.
– Период од две године искористићемо за едукацију власника продавница и потрошача, јер је крајње време да пластичне кесе избацимо из употребе. Површина бачених кеса широм наше земље могла би да прекрије чак три Србије – каже Нела Цветковић, члан Градског већа, најзаслужнија за пионирски корак Врања.