Вреба тихи убица

На гробљу у Братунцу од 1996. до 2000. године сахрањено је 260 Срба, избјеглих из Хаџића. Махом су умирали од рака плућа, рака костију, леукемије...

Указао је на ово један од избјеглих Хаџићана, новинар Недељко Зеленовић, који се већ петнаестак година бави истраживањем дјеловања осиромашеног уранијума, главног кривца за велику смртност грађана Хаџића и других мјеста, некадашњих мета НАТО авијације.

Зеленовић је подсјетио да се о кобним посљедицама НАТО бомбардовања почело причати тек када су обољели и умрли италијански војници, некадашњи припадници мировних снага у БиХ. Неколико комисија, навео је он, истраживало је шире подручје Хаџића и утврдило да постоји висок степен радијације. И то је, нажалост, било све!

- Готово ништа није урађено на чишћењу терена, мада, искрено речено, мало тога и може да се уради. Да би се уранијум распао у земљи, потребно је између три и пет хиљада година - навео је Зеленовић.

Захваљујући НАТО, упозорио је војно-политички аналитичар Гостимир Поповић, од јесени 1995. године осиромашеним уранијумом обогаћено је шире подручје Хаџића, Јахорине и Мајевице у Републици Српској, а од прољећа 1999. године и дијелови југа Србије.

Шта је посљедица тога, сматра он, довољно говоре подаци о повећању обољелих од канцерогених болести, не само у Српској, већ и у Србији. Међутим, наводи Поповић, то није само проблем РС, Србије или БиХ, у крајњем случају, већ цијеле Европе и крајње је вријеме да се ЕУ отргне из смртоносног америчког загрљаја и отворено проговори о погубном утицају осиромашеног уранијума.

- Мора се формирати једна стручна комисија, која ће, првенствено, утврдити колико је загађење уопште, па да се тек тада размишља о некаквим мјерама деконтаминације. Истина, тешко да ће се, посебно ове микролокације, икада у потпуности ослободити овог зла, али вриједи покушати - навео је Поповић.

Хрватски новинар и публициста Домагој Маргетић, међутим, сматра да избор оружја, којим је НАТО дејствовао по положајима ВРС, нимало није био случајан, а праве посљедице почеће да се осјећају тек годинама послије тога. Једна од посљедица, цитира Маргетић дијелове из повјерљивог америчког извјештаја, насталог деведесетих година прошлог вијека, могла би да буду озбиљна и тешка обољења мале дјеце на подручјима која су била изложена дјеловању осиромашеним уранијумом.

- Тако се, према тим повјерљивим подацима, на подручјима која су у том тајном пројекту анализирана, појавио повећан ниво радиоактивних честица у зубима мале дјеце, као посљедица разних реакција на изложеност, чак и њихових родитеља разним нуклеарним материјалима, а послије тога слиједе озбиљна и тешка обољења дјеце - наводи Маргетић.

Овакви и слични подаци, упозорио је он, и даље су под ознаком "строго повјерљиво", што указује на чињеницу да је НАТО смишљено дејствовао по појединим подручјима.


Загађена вода

Да се нешто чудно иза брда ваља, показао је и Спољнополитички комитет Европског парламента у Стразбуру, који је недавно изразио дубоку узнемиреност због проналаска осиромашеног уранијума у водама и земљишту и изостанка деконтаминације бомбардованих локација, чиме је у потпуности потврђена недозвољена концентрација радиоактивности и погубан утицај на здравље људи.