Песма посвећена јубилеју 100 година од Колубарске битке

”Колубаро у срцу Србије,
Сетимо се давно било није,
Да уназад пре једнога века,
Кад је текла мутна и крвава Колубара река,
Сећање на поносне претке и Мишић војводу,
Што донеше славу и слободу србском роду,
Велика је и крвава историјска писана страница,
Где је црква Спомен Костурница,
Зајдно су кости њихове и наше,
Ту нам славни преци образ, част и понос сачуваше,
Спомен Костурница јединствена на целоме свету,
Опомена и порука свима, сваком детету.


Нека светом порука путује, да се никад више не ратује.


Поручујем драга браћо свима, четрнаестог септембра две хиљаде четрнаесте, обележавамо јубилеј Колубарске битке, сто година.


Покрај славне реке Колубаре где чувамо све вредности старе,
Позваћемо људе широм света добре воље, 
да играмо Колубарски вез, коло највеће, најбоље,
Нек  двојница и фрула засвира,
Играћемо коло пријатељства,
Братске слоге, љубави и мира,
Нек преплићу везени опанци да нам дођу и браћа Козаци.


Играћемо, певаћемо, док не сване зора,
Нек нам дође цела дијаспора.
Нека дође и Аустроугарска, Немци, Турци и земља Бугарска,
Они добро памте кад је била битка Колубарска.
Нека дођу и понесу и цвеће и свећу,
Да положе и запале за мир,
пријатељство сваку срећу.


Сви у својим ношњама да заједно коло заиграмо,
Све праштамо, али не заборављамо,
Све праштамо ал своје не дамо.




Аутор:  Драгиша Симић