Спречена крађа драгоценог наслеђа

Србију је у Севиљи представљала Зорица Томић, председница комисије за сарадњу с Унеском.
– Пошто је Унеско специјализована агенција Уједињених нација, дужан је да артикулише своје деловање према званичним документима УН. Кад је реч о заштити српских споменика на Косову, то је сигурно Резолуција 1244. Сагласно том документу, напори председника Тадића, министра иностраних послова Јеремића и осталих релевантних институција у Србији оснажени су најновијим ставом Унеска – рекла је Зорица Томић за „Блиц недеље“.
Назив одлуке донете у Севиљи – „Средњовековни споменици на Косову, Србија“ потврђује припадност споменика Србији и неутралише полемике због одлуке коју је тај исти комитет донео 2004. године када је на Листу светске баштине, поред већ забележених Дечана, уписао „три групе цркава, Пећку патријаршију, манастир Грачаницу и Богородицу Љевишку“.
Незадовољство српске стране је изазвало то што су тада ти манастири уписани као „средњовековни споменици на Косову“, при чему је потпуно изостављена одредница да се ради о српским споменицима, па чак и о хришћанским.
– Унеско заправо никада није у својим извештајима оспоравао да су манастири на Косову и Метохији српска културна баштина, али никада није ни предлагао неке конкретне мере и акције о њеној заштити. Морало се једном стати на пут умножавању лажи око културне баштине на Косову – каже Мирјана Менковић, кустоскиња Етнографског музеја у Београду.
Дефинитиван знак промене у односима између Србије и Унеска уследио је у марту ове године када је постигнут договор те две стране о обнови српских цркава и манастира уништених на Косову 17. марта 2004. године. Тада су за обнову одобрена међународна средства у висини од 5,5 милиона долара.
Одобрена средства и одлука Унеска посебно обавезују Србију на бригу о баштини, без обзира на препреке и тешку ситуацију као што је то, на пример, Ђаковица, где се у центру налазила саборна црква Свете тројице која је уништена пре пет година, а данас се на том месту налази парк.
– У заштити културних споменика потребно је поштовати стандарде Унеска. Управо је у Севиљи град Дрезден скинут с Унескове листе, јер су на неадекватан начин водили рачуна о мосту у том граду – рекла је Зорица Томић.
Одлуком у Севиљи потврђена је прошломесечна изјава председника Србије Бориса Тадића да је од генералног директора Унеска Коићира Мацуре добио подршку за став Београда да „нико нема право да својата српско културно наслеђе на Косову и Метохији“.
Додатак овој ревизионистичкој пракси представља и недавно објављена књига у САД у којој се наводи да је Милош Обилић албанског порекла.


Потврда стрпљења и одговорности
– Извештај Унеска је потврда стрпљења и одговорности преговарачких тимова из Србије који су у међународним организацијама штитили нашу културну баштину на Косову. Својевремено сам предводио један од тих тимова и наилазио на проблеме. Никако нисам могао да убедим владику Артемија да сарадња с локалним властима око обнове наших споменика на Косову никако не значи признање независности тог дела Србије. Драго ми је што је вођство Српске православне цркве прихватило идеју сарадње с локалним властима на Косову како би што боље сачували наше споменике културе – рекао је за „Блиц недеље“ Јован Ћирилов.