Балканска усамљеност фотографа Марије Горелове

Марија Горелова живи на Сахалину, највећем и најисточнијем острву Русије. Иако је преводилац по образовању, она је пронашла себе у фотографији. Она примећује детаље, и никакве балканске боје нису у стању да јој одвуку пажњу од тог процеса. Марија много путује, тако је и на Балкан доспела пре неколико година, тражећи земље за које нису потребне визе.

Посетила је Црну Гору, Хрватску, Босну и коначно Србију, за сада само Београд, али све још предстоји.



Испоставило се да Београду иде црно-бела гама. На снимцима Марије Горелове промиче умор старог града, усамљеност са погледом на Ушће, а на фотографији тезге са половним књигама виде се наслови – Гробље, Сећања, Снег. То је можда случајност, а можда и не, зато што Марија тек почиње да учи србски. Али већ сам схватила да су на Балкану туга и радост првe комшије.

- Можда се надовезало моје унутрашње стање. Волим тужне снимке, и ја сам фотографисала како сам се тамо осећала. Схватам да ће сада моје речи контрастирати са снимцима, али балкански утисци су искључиво позитивни, зато што тамо живе добронамерни, осмехнути људи, увек спремни да помогну. Када правиш снимке у боји, то мало одвлачи од дешавања у кадру. Све видим у црно-белој боји, фотографије испадају загонетније.



Босна је земља контраста, то је још говорио југословенски писац Иво Андрић. А Марија Горелова, мада је и боравила свега неколико дана тамо, одмах је то осетила:

- Шта ме је зачудило – у оквиру града има гробаља, поред тече обичан, свакодневни живот. За мене је било необично то суседство живота и смрти. Нисам фотографисала гробља, али сам поклонила пажњу разрушеним зградама – хтела сам тако, мада има много других занимљивих објеката.

Код Антона Чехова у документарном огледу Острво Сахалин један јунак говори да према легенди, када су Руси заузели острво и затим почели да истискују локални народ, шаман је проклео Сахалин и предсказао да од њега неће бити ништа корисно. Али испало је мало другачије. И ако са тачке гледишта економије острво је преживљавало разна времена, сурова лепота никуда није нестала, каже Марија Горелова.



- Сахалин одговара свима који воле пејзаже и снимање природе, овде је она врло различита, има шта да се овековечи. Има и занимљивих типова, истина, не волим превише да снимам људе. Њима није увек драго што их фотографишу, и како се не бих мешала у туђ живот, бирам други жанр. На Балкану, када их фотографишу, људи се осмехују. Ми смо вероватно затворенији, као да нешто скривамо. Такав нам је карактер.

И камера и њена власница Марија заволели су Балкан. Убрзо они ће овамо поново доћи: фотограф жели да посети србска села, да посети Нови Сад, Сарајево, да осети разлику између османског и аустроугарског културног наслеђа. Када овог пута кренем, снимци ће можда бити позитивнији – каже Марија Горелова:

- Допада ми се атмосфера, ваздух. Хтела бих чак тамо да живим. Имала сам велику жељу да се преселим на Балкан после прве посете. Почела сам чак да покушавам, тражим курсеве србског, да размишљам колико ће то коштати. План се није остварио из приватних разлога. Али свеједно желим тамо да проведем неко време. Код нас на Сахалину све је одлично, али потребне су ми нове емоције, нови круг познанстава.

Тимур Блохин,