Политички пазл Европске уније

На ванредном самиту ЕУ који је заказан за 30. август, треба да буду одређене кандидатуре на дужности председника Европског савета и Врховног представништва за међународне послове и политику безбедности – главног актера спољне политике јединствене Европе. После тога одабир комесара ће ступити у одлучујућу фазу.

Паралелно се воде дискусије о будућој структури Европске комисије. Како каже руководилац радног штаба Жан-Клода Јункера Мартин селмајер, сваког дана он добија до 800 мејлова са разним предлозима и иницијативама. У њих спада и идеја Пријатеља Европске комисије о „кластер“ систему расподеле обавеза. Претпоставља се између осталог формирање пет група које одговарају за неколико сфера делатности одједном. Њих треба да предводе потпредседници комисије. Сада је таквих осам, а комесари раде сами за себе.

У суштини, одговарају експерти, данас пред изабраним председником Европске комисије Јункером стоје три главна проблема – британски, руски и проблем зоне евра. Што се тиче Британије, реч је о Камероновом захтеву да се представницима магловитог Албиона да неки значајан портфељ – комесара за питања трговине или унутрашњег тржишта. У противном европскептици који су ојачали у Британији добиће додатни аргумент за иступање из ЕУ. Ту може да помогне и систем кластера – британски комесар, узевши у своје руке указане сфере делатности, све једно ће се налазити под контролом једног од потпредседника.

Што се тиче Русије, ту, како је већ речено раније, лидери ЕУ разишли су се у мишљењима поводом кандидатуре за дужност руководиоца европске допломатије. Министар иностраних послова Италије Федерика Могерини за неке је била превише блага у погледу Москве, а њен пољски колега Радослав Сикорски напротив, превише оштар. Против њега су се изјаснили они који су заинтересовани за очување трговинских веза са Русијом. И овде сппј у једном кластеру сфера спољне политике и тровине, сматра будући шеф Европске комисије, осигурао би потребан баланс.

Спорови око кандидатуре шефа Еврогрупе своде се на то коју земљу он треба да представља. У сваком случају, међу набројаним проблемима руски је несумњиво најоштрији. Истина, водећи експерт Центра за ситуациону анализу РАН Сергеј Уткин није склон да преувеличава притисак САД на процес формирања политичке власти у јединственој Европи.

- Мислим да у врло малој мери може да буде утицај, каже Уткин. Али чак вероватније не на састав комисије, већ можда на поједине правце делатности – у првом реду на спољну политику, плус политику проширења. Земље чланице предлажу кандидате за Европску комисију, по правилу полазећи од својих унутарполитичких разлога. И овај процес није директно везан за спољнополитичке сижее уопште и украјинску кризу између осталог.

У сваком случају Јункер, како је рекао Мартин Селмајер, намерава да се позабави унутрашњим проблемима. Између осталог, он је против многобројних путовања по свету, за разлику од Барозуа. Овај је потрошио 2012. године на пример три пута више средстава за путовања него шеф европске дипломатије Кетрин Ештон. Јункер намерава и да осигура већу транспарентност своје делатности. Како ће се све то одразити на ефикасност рада „европске владе“ за сада је рано нагађати. пазл политичке власти јединствене Европе још није састављен.

Олег Севергин,