САД и Исламска држава: крваве игре

Барак Обама припрема изјаву поводом смрти новинара Џејмса Фоулија. Видео са снимком убиства Американца објавили су на Интернету терористи организације Исламска дражва, претећи да ће убити и остале таоце, ако Вашингтон не прекине нападе на њихове положаје.

У међувремену владине трупе Ирака и оружани одреди Курда настављају борбе против одреда Исламске државе, а хуманитарна ситуација на северну Ирака се компликује.

Бела кућа не коментарише информацију о иступању председника: тамо истичу да специјалне службе за сада проверају аутентичност снимка. Ипак један од чиновника потврдио је новинарима да видео који се појавио на Јутјубу са убиством Фоулија, несталог у Сирји 2012. године, није лажан. 19. августа у мрежи се појавио видео на којем је терориста самопроглашене Исламске државе одсекао главу 40-годишњем новинару. И припретио да ће погубити остале таоце, између осталог снимљеног на истим кадровима новинара Стивена Сотлофа, ако САД не зауставе бомбардовање.

Офанзива исламиста на северу Ирака довела је до хуманитарне катастрофе, признају УН. Више од пола милиона Ирачана било је приморано да бежи, плашећи се за свој живот. Основе за бојазни су више него озбиљне: само последњих дана терористи Исламске државе су убили око 700 људи који су одбили да прихвате њихово тумачење ислама. Поред тога, исламисти су блокирали Курде-Јазиде и планинама Синџара, и ситуција је тамо врло тешка.

Вашингтон, изразивши забринутост због хуманитарне катастрофе, не жури да помогне централној влади. Истина, уз благослов Обаме Пентагон редовно бомбардује положаје групације Исламске државе. Како се изјављује, како би се заштитили они који се налазе у опасности, подразумевајући под тиме Курде-Јазиде. Чуде у тој ситуацији два фактора. Као прво, Американци бомбардују оне териросте које су не тако давно сами финансирали и благословили за борбу против Башара Асада у Сирији, подсећа Игор Коваљов, експерт из Високе школе економије.

- Можемо се сетити ситуације у Либији, када су либијски устаници који су свргли Гадафија затим убили амбасадора САД. Тачније, ови пропусти, немогућност да се прорачунају сва даља дејства оних снага које је Вашингтон од почетка финансирао, дешавају се не први и не последњи пут.

Друга, не мање интересантна чињеница: Вашингтон је фактички одбио да помаже централној влади Ирака. Већ је концентрисао своју подршку, као и помоћ европских савезника који су му се приближили, на лидере Курда. И за то постоји објашњење. После повлачења америчких трупа нове власти Багдада су покушале да играју на независност од Вашингтона. Испало је лоше. Исти ти Курди су у последње време полако захватили провинцију Киркук, која формално није била у надлежности Иранског Курдистана. Тако је у њиховим рукама концентрисано 60% експлоатације ирачке нафте. А поред нафте, Американцима у овој земљи мало шта треба. Као што им не треба ни једниствени Ирак, истиче политиколог Вјачеслав Матузов.

- Американци нису заинтересовани за очување Ирака као јединствене независне државе. Њихова политика је усмерена на раскол Ирака. О томе јасно сведочи то што Американци и европљани пружају подршку не централној влади, већ курдским регионима, који теже формирању независне државе. Ова усмереност САД на распад земље носи опасност не само Ираку, већ и свим земљама Блиског Истока.

Заједно са САД и Француска и Велика Британија спремне су да наоружавају Курде. Али Берлин се неочекивано заложио против. Формирање независне курдске државе на северу Ирака надаље ће изазвати дестабилизацију у региону, изјавио је шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер.

Акције САД последњих година не одликују се посебном разноврсношћу: главни принцип је стар као свет – завади па владај. Исти је прилаз Вашингтона у Украјини. Само супротно. Злочине исламиста у Курдистану Американци покушавају да зауставе бомбардовањем. Подржавају сепаратистички расположене Курде, нису против референдума о независности. А на дејства владиних трупа на Југоистоку Украјине САД затварају очи и вољу рускофонског становништва која је изражена на референдуму игноришу. Чак дају одобрење да се у регион из земаља Варшавског уговора пребаце тенкови, артиљерија и муниција совјетске производње, продубљујући размере хуманитарне катастрофе. Као и увек – двоструки стандарди.

Игор Силецки,