Оружје „ Made in Europe”?

Према саопштењима медија, федерална влада Немачке изјавила је да је принципијелно спремна да испоручује оружје курдским устаницима у Ираку који се боре против терориста такозване Исламске државе.

У земљи у вези са тим воде се дискусије о томе каква треба да буде политика у сфери наоружања. Актуалност споровима додале су изјаве министра економије о заменика канцелара Сигмара Габриела за време састанка са руководиоцима производних савета 20 одбрамбених предузећа и фирми. Говорећи пред његовим учесницима, министар је одбацио захтеве неких од њих о неопходности јаснијег одређења правила извоза оружја. главни принцип, како каже Габриел, састоји се у томе да испоруке оружја у земље које нису партнери из уније, могуће су само у изузетним случајевима.

Индикативно је при томе да без обзира на допустивост испорука оружја у земље које нису партнери Немачке из ЕУ и НАТО-а коју је поменуо Габријел, само у „изузетним случајевима“, прошле године ове испоруке су скочиле са 55 до 63 одсто. Међу купце спадају између осталог и такве државе као што је Египат, Индонезија, Катар, Пакистан, Саудијска Арабија. Послдња је купила преко 18000 јединица немачког аутоматског оружја. Експерти скрећу пажњу на то да се све државе од анведених налазе у кризним регионима планете и практично у свакој од њих питања поштовања људских права су пре леп мит него реалност. Тачније у оба ова случаја, према важећим правним актима, извоз оружја постје посебно сумњив.

На поменутом састанку са представницима одбрамбених концерна министар економије Сигмар Габриел се изјаснио, како је он рекао, за европеизацију војне индустрије. Према његовим речима, не сме се назвати разумним постојећи систем када свака од 28 земаља чланица ЕУ ради на сопственим иновацијама у области наоружања. У принципу, подвлаче експерти, тенеднција развоја немачке одбрамбене индустрије одавно је већ усмерена на интеграцију са европским колегама. Истина, кретање у том правцу, како подвлачи на пример шеф одељења за безбедност Европског института Дмитриј Данилов, има мноштво подводних каменова и токова.

- Као прво, недостаје новца, каже Данилов. У тој ситуацији уместо интеграције у пракси се дешава заштита националних интереса. Други аспекат је веза између датог проблема и трансатлантизма. САД је пошло за руком да вежу за себе најважније европске компаније, које у великим пројектима иступају само у улози извођача радова. Њихова сопствена продукција губи у конкуренцији са САД. Зато сви покушаји европљана да повећају своју самосталност тешко да ће се претворити у озбиљан прогрес.

По свему судећи, за сада не треба рачунати на оружје са ознаком Произведено у Европи. А за позиве да се повећа допринос одбрани НАТО-а, о чему ће бити речи на септембарском самиту у Велсу, савезици очигледно треба да се припремају већ данас.

Олег Севергин,