„Вакцина“ против нацизма произведена на Нирнбершком процесу губи дејство у Европи

Руски председник Владимир Путин озбиљно је забринут због појаве неонацизма у Европи, посебно у Балтичким земљама и у Украјини. Он је апеловао на спречавање ревизије исхода Другог светског рата и глорификације нацизма. „Нажалост вакцина против нацистичког вируса, произведена у Нирнбершком трибуналу, у неким европским земљама губи дејство. О томе очигледно сведоче отворене појаве неонацизма, које су већ постале уобичајене у Летонији и другим балтичким земљама.

Посебну забринутост у том смислу изазива ситуација у Украјини, у којој је у фебруару извршен антиуставни државни удар, чија су покретачка снага националисти и друге радикалне групе, рекао је Путин у интервјуу за србски дневни лист Политика уочи његове посете Београду.

Руски председник у посету Београду долази 16. октобра. Он ће присуствовати свечаном обележавању 70. годишњице ослобођења српске престонице од фашистичких освајача у Другом светском рату и водити разговоре са председником и премијером Србије о политичкој и економској сарадњи.

„Данас је наша заједничка дужност - отпор глорификацији нацизма. Чврсто супростављање покушајима ревизије исхода Другог светског рата. Доследна борба са свим облицима и појавама расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма, нагласио је руски лидер.

Говорећи о догађајима из Другог светског рата, Путин је нагласио да су тада наши народи заједнички сломили злочиначку идеологију мизантропије, која је представљала претњу опстанку цивилизације“.

„Данас је важно да људи у разним земљама, на разним континентима памте, до каквих све страшних последица може довести убеђеност у властиту изузетност, покушаји да се не бирајући средства постигну сумњиви геополитички циљеви, потцењивање елементарних норми права и морала. Потребно је учинити све што је могуће, како би се спречиле сличне трагедије у будућности, рекао је председник.

Путин је такође изразио захвалност србском народу за брижљиво чување сећања на совјетске војнике, који су се заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије борили за време рата. Он је нагласио да је на територији бивше Југославије погинуло, било рањено или нестало преко 31000 војника и официра Црвене армије. Осим тога, око 6000 совјетских грађана борило се против освајача у редовима Народноослободилачке војске Југославије.