Босански полигон за Лондон и Вашингтон

Већ до јесени 1996. године наредбом америчког председника Била Клинтона била је формирана специјална диверзантска група која је деловала у БиХ заједно са енглеским одредом SAS (Special Air Service). Премијер Велике Британије Тони Блер после неколико сусрета са Билом Клинтоном дао је команду руководству MI6 (the British Secret Intelligence Service) да сарађује са Американцима.

Тим пре што до јесени 1996. године Ција и АНБ нису успеле до краја да се разаберу у босанској специфици. Зато им је британско искуство било животно потребно. Вашингтон је почео пажљиво да слуша „познаваоце“ из MI6.

Под заставом УН Велика Британија је упутила своје прве војнике у Босну још 1993. године. И од првих дана у њиховим редовима су били предтавници SAS – стручњаци спремни да изврше све сложене бојеве операције у противничкој позадини. Они су се бавили сакупљањем инфорамција и трудили се да контролишу ситуацију, не оглашавајући превише свој сложени рад. Углавном су радили под покрићем хуманитарних организација, Црвеног Крста, као возачи камиона који су по читавој Босни возили лекове и намирнице. Слобода кретања територијом конфронтираних страна била је сасвим легална. А шта је још потребно да би се бавило сакупљањем инфорамција потребним за војну обавештајну службу.

Подаци из MI6 били су искориштени у августу 1995. године, када је НАТО реализовао први операцију смиривања Срба, изводећи јуриш из ваздуха на посебно важне војне објекте. Такође уз помоћ обавештајних података Британаца Пентагон је ловио моџахедине и слао их из Босне. Алији Изетбеговићу су много пута трљали нос, предтављајући светској јавности час једног, час читаву групу муслиманских екстремиста који су се утврдили у читавој Босни и Херцеговини.

Укупно у саставу британског SAS било је 550 професионалних падобранаца који су имали алпинистичку, пешадијску и мотостраљачку припрему. Налазећи се у дубокој позадини противника, они су били у стању да изврше километарске маршеве. По правилу, одреди су се састојали од 32 војника и официра који су радили по принципу узајамне заменљивости. Сваки је имао најновије оружје, камуфлажну униформу и обавезно маскирано лице. Нико није хтео непријатности чак у даљој перспективи.

Специјални тим Делта који се базирао на североистоку Босне био је састављен само од Американаца. Бил Клинтон и Тони Блер су одлично схватали да у Босни треба да се утврде за дуг временски период. Већ тада Вашингтон и Лондон су донели одлуку да формирају на Балкану тачку нестабилности која ће утицати на многе политичке и економске процесе у Европи. Брисел се у том тренутку активно припремао за нову валуту – евро, која је могла са истисне долар и фунту стерлинга. Вашингтон и Лондон тога су се највише плашили.

Константин Качалин,