Мамути „освојили“ Москву

Има их свуда – на улазу у Централни дом уметника, на спратовима у згради. Човек стиче утисак да су мамути освојили Москву. Ипак, на Фестивалу РГД од 31. октобра до 6. новембра могле су се видети и друге ствари осим ових изумрлих животиња. Организатори велике изложбе су понудили посетиоцима да „поново открију Русију“ – да посете скривене кутке РФ, упознају се са свакодневним животом, културом и кухињом староседелачких народа земље.

Чинило се да ће Јука – мамутић који је пронађен 2010. године у Јакутији сваког часа искочити из свог привременог обитавалишта. Младунче длакавог мамута откривено у зони вечно смрзнутог тла изгледа као живо. Захваљујући хладноћи у потпуности су се сачували мека ткива и длака с изесном нијансом риђе боје која је својствена младунцима. Јединствено код овог пронађеног мамута јесте то што научници сад имају на располагању мозак сачуване животиње. Он је прошле године извађен из лобање ради конзервације и даљег проучавања. Мамутић је угинуо пре 39 хиљада година, кад му је било шест година и није стигао да одрасте. А скелет његовог сабрата који је представљен на изложби изгледао је врло упечатљиво. Тежина овог мамута достигла је скоро четири метричке центе, један његов зуб има 8 кг, каже за „Глас Русије“ водич кроз екскурзију јакутског Музеја мамута Константин Протођаконов:

- Као код савременог слона, шест пута су му се мењали зуби. Зуби су му расли хоризонтално. Ова животиња је биљојед и зуби су прилагођени за прежвакавање биљне хране. Главно оптерећење пада на средњи део зуба и може се видети како се он троши. Међутим, отпозади расту нови зуби и замењују истрошене. Последњи шести зуб се појављивао до 75. године и више се није мењао. Мамути су отприлике толико и живели.

Док се мамути више не могу вратити, стручњаци се активно боре за живот великих мачака – амурских тигрова и далекоисточних леопарда који живе на територији РФ. Посебно за шарене лепотане – има их највише 50 и то је најређа мачка на Земљи. Захваљујући напорима националног парка „Земља леопарда“ успешно је повећана популација грабљиваца. Сваком је „издата“ лична карта с детаљним описом година, пола и других особености животиње. А фотозамке које су постављене на стазама којима се дивље животиње крећу омогућавају праћење пута миграције животиња, истакла је заменица директора националног парка „Земља леопарда“ Јелена Салманова:

- Наша територија се граничи с КНР и Северном Корејом. Кад је почео да расте број ових животиња у Русији оне се нису насељавале само код нас, већ су кренуле и у иностранство. Зато је за нас важно да знамо шта се тамо дешава с грабљивцима, колико их одлази од нас, колико се враћа. Активно радимо у правцу развоја међународних односа. У априлу 2014. године је потписан споразум између две заштићене територије које се граниче с Русијом о размени података прикупљених уз помоћ фотозамки. Надамо се да ћемо у најскорије време добити ове податке од кинеске стране и сазнати колико леопарда тренутно борави у Кини: ко је отишао преко границе, ко се вратио, а ко стално прелази границу.

Гости Фестивала РДО су могли да се упознају не само с копненим становницима Русије, већ и да зароне у подводни свет. Реконструисаним батискафом „Мир“ који плови дубоким водима могли су да се упуте на виртуелну екскурзију на дно Бајкала – највећег и најдубљег језера на планети. Могли су да виде јединствену бајкалску фоку, као и слатководну рибу која живи на највећим дубинама на Земљи. А још су се на изложби могли наслађивати лепотом и сјајем злата древних номада – Скита из ископина у Краснојарској покрајини. Могли су да се диве ретком рунолисту с планина Тјан-Шан. Да попију чај у бурјатској јурти и тајмирском чуму – специфичним шаторима. Једном речју, како гласи слоган Фестивала РДО – „да поново открију Русију“.