Без Лисабонског уговора могућ и распад БиХ
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















