Иранска нуклеарна енергетика пред финишом: могуће варијанте

У Бечу се наставља финална рунда преговора о иранском нуклеарном проблему, започета у уторак. До последњег дана те рунде, 24. новембра, шесторка међународних преговарача (Русија, САД, Британија, Француска, Кина и Немачка) и Иран потрудиће се да израде обухватни споразум.

У њему треба да буде речи о гаранцијама цивилног карактера иранског нуклеарног програма у замену за постепено укидање санкција. Већина експерата перспективе рунде у Бечу оцењује у целини скептички. Мада допуштају да је некакав помак могућ.

Заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков на састанку са новинарима у Бечу изразио је мишљење да се учесници преговора налазе чак не на корак, већ на пола корака од достизања споразума. Али, подвукао је он, све зависи од политичких решења која се доносе у престоницама учесника преговора.

Основе за опрезан оптимизам постоје. Како истиче агенција Асошијетед Прес, пред актуалну рунду десили су се важни узајамни уступци између САД и Ирана. Они се тичу главне техничке тачке – броја центрифуга за обогаћивање уранијума које Иранцима дозвољавају да оставе. САД, како саопштавају, спремне су да дозволе 4500 центрифуга, уместо претходне спремности само на 1500. А Иранци од својих 9,5 хиљада центрифуга пристају да оставе већ не све, већ 8 хиљада.

У случају да буде достигнут компромис о овој тачки, друга спорна питња ће се такође помаћи са мртве тачке. Реч је углавном о судбини комбината Фордо, где стоје хиљаде центрифуга. Друга неслагања везана су за одбијање САД да предтаве јасан план укидања санкција.

У тој ситуацији постоји неколико сценарија развоја догађаја, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Могуће су две варијанте. Прва је потписивање оног што ће назвати Свеобухватним споразумом, али он неће бити у суштини свеобухватни, већ ће фиксирати постигнуте помаке. Или ће актуална етапа преговора бити продужена, рецимо на годину дана. У сваком случају преговарачки процес ће бити настављен, мада су могуће паузе. Тим пре што узајамно интересовање за сарадњу између САД и Ирана постоји. Између осталог у борби против Исламске државе у Ираку. Постоји такође проблем Авганистана и други проблеми поводом којих би стране могле да сарађују.

Прогнозе посматрача су сличне: није искључено да ће стране успети да до 24. новембра утврде основу споразума. Затим ће већ без журбе месецима прецизирати детаље. Или, ако основа споразума не буде одобрена, наставиће дискусију, као што је било пре 4 месеца.

Запад говори о трећој, песимистичкој варијанти: у Бечу се ништа неће договорити, чак ни о продужетку преговора. Али таква варијанта не би била пожељна ни за Техеран, ни за Белу кућу. Тада председник САД, чији је рејтинг унутар земље и тако низак, мораће да објасни овај неуспех. Он може да га објасни као прво притиском Израела. Као друго, деловњем републиканаца у Конгресу: они захтевају хитно пооштравање курса против Ирана.

Према мишљењу Владимира Јевсејева, права песимистичка варијанта је мало вероватна. Чак ако до 24. Новембра споразум не буде достигнут, највероватније преговори ће се наставити. А ако буде прекида, Обама ће наравно наћи кривце:

- За Обаму је повољније да све пребаци на Иранце, него на Когрес, иначе ће са Конгресом имати додатну конфронтацију. На Израел он тешко да ће се позивати. Неслагања између премијера Бињјамина Нетањахуа и Обаме имају дубље разлоге и Израел и САД остају савезници.

А за Техеран и Вашингтон гласна узајамна прекоревања скоро да су уобичајена ствар. Преговорима они до сада нису посебно сметали. Потпуни прекид преговора мало је вероватан. Интересовање за узајамну сарадњу постоји како у Техерану, тако и на Западу.