Током рата у БиХ страдало 99.000 људи

Токача је прецизирао да ће 4. новембра бити представљени резултати пројекта „Босански атлас злочина”, у оквиру којег ће бити објављени и прегледи догађаја и локације на којима су жртве страдале, било од директних последица или као индиректне жртве ратних сукоба.

Токача је рекао да тренутно располаже подацима о 99.000 погинулих у последњем рату, од чега је 97.000 погинуло услед директних узрока рата у БиХ, а 2.000 су регистроване као индиректне жртве рата.

„Илустрације ради, индиректна жртва рата је ´случај 12 беба´, које су умрле у Бањалуци током рата због недостатка кисеоника, јер, да није било рата, те би бебе имале кисеоник, и не би умрле”, појашњава Токача.

Токача је истакао да се тим пројектом ставља тачка на број жртава протеклог рата и да евентуална одступања у броју од 99.000 могу бити плус или минус један или два одсто.

Представљањем пројекта „Босански атлас злочина”, који је резултат петогодишњег рада Истраживачко- документационог центра биће стављена тачка на многобројне манипулације бројем жртава, рекао је Токача, који додаје да рад на овом пројекту није помогла ниједна институција у БиХ, сем неких међународних.

Према његовим речима, ови подаци у БиХ се чувају као тајна, а од тога користи имају само они који су склони манипулацијама.

Токача је подсетио да се током рата, и после њега, манипулисало са бројем жртава који се према тим подацима кретао од 70.000 до 350.000.

Промоција у свим већим градовима БиХ
Токача најављује да ће пројекат „Босански атлас злочина”, после промоције у Сарајеву, бити представљен и у Бањалуци, Мостару и свим већим градовима широм БиХ.

Оценио је да процес откривања истине о броју страдалих у БиХ предуго траје и да се до правих резултата није дошло због „уплитања политике” у тај процес.

Према његовим речима, Институт за нестале лица БиХ не даје жељене резултате и садашње руководство тог Института треба сменити јер у тој институцији раде људи који су дубоко политички инволвирани.

„Индикативно је да се пред свако обележавање догађаја у Сребреници нађе нека нова гробница. Не спорећи да можда гробнице и постоје поставља се питање зашто се чека 11. јул да би била отворена или откривена”, каже Токача.

Он је рекао да професионализам, а не етничка контрола, могу дати резултате, и да рад Института за нестала лица БиХ мора да буде ослобођен дискриминације жртава по етничком принципу по којем се ископавају само Бошњаци, а заборављају Срби или обрнуто.

„Тај Институт крије податке о томе ко је, када и где ексхумиран и идентификован. Институт мора у сваком тренутку јавно дати на увид податке о свим ексхумираним и идентификованим лицима у БиХ и објавити њихова имена”, констатује Токача.

Најављује да ће Истраживачко документациони центар наставити да истражује и уноси податке о ратним разарањима, уништавањима културних добара, националних споменика и свега онога што је рат разорио.