Цетињски директор

Министар просвете је кренуо у остварење тога циља иако је регуларни гимназијски школски одбор Ђуришићу поклонио ново четворогодишње поверење. Елем, на брзину је направљен нови школски одбор, измењани су чланови и уместо директора по вољи режима је промовисан такозвани вршилац директора. Све би прошло незапажено попут многих досадашњих сличних смена и сеча глава да се није догодила буна. Не могу да кажем да се дигла „кука и мотика“ пошто тих алатки слабо има у Катунској нахији, али су се побунили ученици, њихови родитељи и скоро све политичке структуре на Цетињу. Невероватно је, али истинито да се од народа и цетињских гимназијалаца није одвојио ни градоначелник Цетиња др Мило Јанковић без обзира што је члан владајуће Демократске партије социјалиста.
Све би било у домену већ виђеног да градоначелник није новинарима обелоданио да је од Марка Јокића, помоћника министра просвете, чуо да се Ђуришићу највише замера, а самим тим и да му је највећа препрека то „што се виђа са Митрополитом Црногорско-Приморским Амфилохијем“!?!
Да је ово саопштено 1948. или коју годину касније онда бих могао да разумем. Али, никако не могу да разумем зашто је то саопштено на измаку прве деценије трећег миленијума Хришћанства и то у земљи која је ратификовала Европску конвенцију о људским правима?
Приватни сусрети представљају приватну ствар сваког човека, а сусретање или несусретање са црногорским митрополитом не постоји као услов у расписаном конкурсу. Заитм, ко то по Цетињу, а вероватно и по Црној Гори, уходи директоре, професоре и друге људе и прати куда и где иду у слободно време.
Наравно, дневни листови су ту сензацију објавили на насловним страницама, али истина је другачија.
Директор Ђуришић је изјавио да није тачно да се сретао са Митрополитом Амфилохијем, али да би му била велика част да је имао прилику да упозна црногорског митрополитом и са њим поразговара. А познато је да би познати цетињски педагог имао о чему да проговори са митрополитом који се деценијама бавио и бави хришћанском педагогијом.
Режимлије из министарства су процениле да је познанство са црногорским митрополитом, у тако створеној друштвеној клими у Црној Гори, довољан разлог за дисквалификацију, стручну и моралну деградацију. Не знам само да ли им је пало на памет да се хватају за дугме док су стављали примедбе директору Ђуришићу?
Међутим, заборавили су да се Митрополит Амфилохије недавно у Манастиру Морачи срео са председником Црне Горе Филипом Вујановићем, код обновљене цркве у Кримовицама у Грбљу са потпредседником Владе Светозаром Маровићем, а о ранијим сусретима и са другим људима који станују на важним политичким адресама да не говоримо.
Са правом се људи питају: због чега министар просвете није тражио смену или опозив Вујановића или Маровића због стварних сусрета са Митрополитом Амфилохијем него је кренуо да демонстрира силу над директором Цетињске гимназије? Чак не сме да дође ни међу гимназијалце да их увери у исправност ставова министарства на чијем је челу. А деца га још увек чекају и још увек штрајкују. Видећемо резултат.