Председнички избори у Хрватској: угрожава ли снег демократију?

Премијер Хрватске Зоран Милановић је изразио наду да снежне падавине неће негативно утицати на излазност: „Председнички избори се одржавају једном у пет година и они су важни“- рекао је актуелни премијер новнарима пошто је гласао на једном од биралишта.

Упркос снежном невремену које је захватило велики део Хрватске, забележен је добар одзив бирача на председничким изборима- највећа излазност је у Карловачкој и Сплитској, а најмања у Вировитичко-подравској жупанији, пренела је ХИНА.

Овога пута, „у игри" је четворо кандидата - актуелни председник и кандидат Социјалдемократске партије Иво Јосиповић, Колинда Грабар Китаровић испред Хрватске демократске заједнице, Милан Кујунџић- Савез за Хрватску и Иван Вилибор Синчић - кандидат Живог зида.

Актуелни председник Јосиповић, правник и композитор, који је на претходним изборима у другом кругу победио Милана Бандића, у кампању за нови мандат кренуо је с предлогом уставних промена, као предуслова за спровођење реформи неопходних за опоравак државе. Кандидат који слови за главног фаворита, залаже се за децентрализацију земље и промовише нову енергетску улогу и снажан потенцијал Хрватске.

Његова супарница у председничкој трци, којој поред Јосиповића аналитичари хрватске политичке сцене дају највише шанси на изборима, политичарка и дипломата Грабар Китаровић. За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, јер су, каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату. Уколико „госпођа тврдог става“ победи на предстојећим зборима, Хрватска ће добити прву председницу у својој историји.

Милан Кујунџић, иначе лекар и председнички кандидат Савеза за Хрватску, поручује да жели људима да врати наду и додаје: „морамо хрватском човеку вратити достојанство, угасити безнађе, вратити понос“.

Четврти кандидат у председничкој трци, дугогодишњи грађански активиста Синчић, на изборе излази јер, између осталог, жели да упозори на проблем немогућности подмиривања дугова и неотплативости кредита у постојећем систему. Председнички кандидат Живог зида је током четири године активизма и политичког рада био је организатор многих акција и иницијатива усмерених против политичких елита.

Аналитичари упозоравају да је Хрватској потребан председник који није идеолошки оптерећен левом или десном крајности, него председник који ће деловати повезујуће и који ће повратити изгубљено поверење грађана у политику и институције државе.

Иако је подршка Јосиповићу и даље највећа, резултати испитивања јавног мнења указују да је готово извесно да неће све бити решено у првом кругу избора које ће на 6.350 бирачких места надгледати готово 22.000 посматрача, највише у последњих неколико изборних циклуса.

Председник Хрватске се бира једном у пет година, а место шефа државе зауазеће она особа која прикупи више од 50% гласова у првом кругу или просту већину у другом кругу у који улазе два најбоље пласирана кандидата из првог круга. Једна особа не може бити изабрана на место председника државе више од два пута.

Ово су шести по реду председнички избори у Хрватској, од како је проглашена независност 1991.године. Осим тога, ово су први председнички избори од како је Хрватска постала чланица ЕУ. Укупно, у земљи и иностранству отворено је 6350 хиљада биралишта а право гласа има 3,77 милиона пунолетних грађана.