Кудрјавцева: Руски језик допушта игру речи и рађање подтекста

Руководилац пројекта BILIU Института за стране језике и медијске технологије Универзитета Грајфсвлад Јекатерина Кудрјавцева испричала је дописнику РИА Новости Јулији Осиповој у каквом се положају налази руски језик у иностранству и како се у језику испољава национални карактер.

Јекатерина Љвовна, како процењујете ситуацију са руским језиком у иностранству?

- Све зависи од тога ко је носилац руског језика, који аспект се реализује у конкретној комуникативној ситуацији и методичком прилазу њеног решавања. Тренутно бројност носилаца руског као страног пада, између осталог зато што се смањује број студената који бирају да уче руски као страни језик.

Тим поводом велики значај добијају државни програми за подршку руског језика, проучавања историје и културе Русије као предмета јединственог циклуса, у чему учествују вишепрофилни педагози. И желимо да се надамо да ће се финансирати управо оно што тражи потенцијална циљана публика, узимајући у обзир услове земље и насталу геополитичку ситуацију.

Да ли руски језик одражава национални карактер не у филозофском, већ у филолошком смислу?

За руски језик је мало карактеристичан јасно прописан ред речи у реченици; за разлику од немачког. Приликом превода руског дијалога на немачки, како би се угодило правилима немачке граматике, редослед се крши, мада има битан значај за дешифровање подтекста реченог. На пример, „доћи ћу за једно 15 минута“... Немац ће то превести као „доћи ћу за 15 минута“ и чекаће вечност. Руски језик дозвољава да се растегне просторно-временски континуум, да се он учини мање одређеним. Немачки језик је конкретнији, у њему нема граматичког система који допушта игру речи на нивоу подтекста. Немци не схватају руски хумор исто као ни руске алузије, не умеју да читају између редова.

Са лингвистичке тачке гледишта у савременој књижевности постоје узорни аутори?

Према мени то је Борис Акуњин у прози. Он доказује да чак сада може да се пише величанственим руским књижевним језиком у разним жанровима и стиловима, не прелазећи границе потпуно писмене касичне форме. У поезији је више промена, али на прво месту то су Олга Седакова и Ина Љвовна Лисњанска.