Масти из рибе чувају срце од инфаркта

Још је премало једемо: колико би често требало да се нађе на јеловнику, како је одабрати? Ево одговора на сва питања у вези са рибом.

Риба је вишеструко корисна за организам, јер не само што садржи вишеструко незасићене масноће, драгоцене савезнике за превенцију кардиоваскуларних болести, борбу против стреса и побољшање концентрације, него представља и богат извор минералних соли. Морска риба је богата јодом, калијумом, натријумом и бакром, док слатководна садржи нешто мање натријума и јода.

Све врсте рибе садрже витамине Б1, Б2, Б6 и Б12, драгоцене за правилан рад нервног система. Риба је богата и калцијумом, али он је углавном концентрисан у крљушти. Зато је корисно с времена на време уврстити на јеловник ситну рибу.


Масна и немасна риба

Постотак масноћа варира од врсте до врсте, а на основу тога се разликују немасна риба, с мање од два одсто липида (попут бакалара, ослића, глушца, листа и раже), мало масна, са два до пет одсто (инћун, зубатац, срделе, пастрмка, кирња), полумасна која има од 5 до 10 одсто липида (ципал, триља, туна, сабљарка) и масна с више од 10 одсто (лосос, скуша, јегуља).


Треба ли избегавати масне рибе

Не, јер су богатије масним киселинама омега 3, које имају велики утицај на телесне функције. Недавно америчко истраживање показало је да редовно конзумирање рибе може да чак за половину смањи ризик од инфаркта. Осим тога, чини се да постоји веза између конзумирања рибе богате омега 3 масним киселинама и депресије: нека истраживања, објављена у признатом здравственом часопису „Lancet”, показала су да масне материје присутне у риби помажу мозгу да боље користи серотонин, хормон који позитивно утиче на расположење.


Плава риба

Плава риба је веома добар избор, и то из више разлога. Пре свега, инћуни, скуше, срделе и сардине представљају одличан извор беланчевина и масних киселина омега 3, па су у мањој мери изложене ризику од загађења металима присутним у морској води.